Španija je izbegla „loš vetar koji duva kroz mnoge demokratije u Evropi“ jer su šanse Voksa da uđe u vladu propale. Ipak, ako se levi i desni centar ne dogovore, slede novi izbori
Opoziciona konzervativna Narodna partija osvojila je najviše glasova na vanrednim izborima u Španiji 23. jula, ali ipak nedovoljno da i sa podrškom partnera iz ekstremne desnice formira vladu. Time je bar na neko vreme otklonjena opasnost da državom upravlja politika bliska onoj za koju se verovalo da je otišla u istoriju sa Frankovim režimom, ali bi nerešen skor između levice i desnice mogao da blokira funkcionisanje države. „Španija tone u nesigurnost: zemlja kojom se ne može upravljati ili izbori na Badnji dan“, dramatično je upozorio El mundo.
Iako su istraživanja javnog mnjenja uoči izbora najavljivala ubedljiviju pobedu PP nad vladajućom Socijalističkom radničkom partijom (PSOE), narodnjaci su prošli ispod očekivanja uprkos tome što su osvojili čak 47 poslanika više nego pre četiri godine. Prema 100 procenata prebrojanih glasova u izbornoj noći, od 350 mesta u parlamentu PP je osvojio 136, PSOE 122, dok su njihovi potencijalni koalicioni partneri gotovo izjednačeni: ultra-desničarski Voks je osvojio 33 mesta, a alijansa krajnje levice Sumar 31. Desna koalicija imaće 169 poslanika, a leva 153. Regionalne stranke osvojile su 48 mesta.
Pred podeljenom Španijom sada su nedelje pregovora i postizborne kombinatorike. Nakon što 17. avgusta bude formiran novi parlament, koji je sa ovakvim rasporedom snaga blokiran, kralj Felipe VI će ponuditi lideru PP Albertu Nunjezu Feihou mandat, a ukoliko on ne uspe da obezbedi podršku, monarh istu ponudu iznosi predsedniku drugoplasirane stranke – aktuelnom premijeru Pedru Sančezu. Nema zakonskog roka u kome sve mora biti završeno, ali ako nijedan kandidat ne bude uspeo da obezbedi većinu dva meseca posle prvog glasanja u Kongresu, raspisuju se novi izbori. To bi u ovom slučaju bilo najverovatnije krajem decembra, tako da je Špancima politika već pokvarila letnji odmor, a sad bi mogla i Božić i Novu godinu. Do izbora bi funkciju premijera obavljao i dalje Sančez, ali sa ograničenim ovlašćenjima, pa vlada u tom periodu ne bi mogla da donosi zakone, osim u vanrednim okolnostima.
„No pasaran“ za Voks
Zbog sećanja na decenije fašističke vladavine generala Fransiska Franka, tokom kojih je život izgubilo između 100.000 i 200.000 ljudi, Španija je gotovo pola veka bila relativno imuna na ekstremno desničarsku politiku, pa je 23. jul pretio da donese istorijski preokret.
Analitičari su pre izbora bili ubeđeni da će Voks biti presudni faktor u formiranju nove vlade, a sada ne samo da ova stranka ne može da pomogne PP da dođe do potrebne većine od 176 poslanika, već je osvojio i 19 mesta manje nego 2018. i definitivno je najveći gubitnik ovih izbora. Tako će presudni faktor ipak biti male stranke iz regiona – i to čak i neke čije je gašenje Voks najavljivao ako dođe na vlast.
Ispred prostorija PSOE između nedelje i ponedeljka velika grupa građana pozdravljala je predsednika vlade Pedra Sančeza koji je ekstremnoj desnici poručio: „No pasaran“.
„Osvojili smo više glasova, više mesta i veći procenat nego pre četiri godine. Retrogradni, reakcionarni blok koji je želeo da poništi napredak iz prethodne četiri godine nije uspeo“, rekao je Sančez pristalicama.
KO ĆE BITI PREMIJER
Dve najveće stranke tek pokušavaju da obezbede potrebnu podršku da formira koalicionu ili manjinsku vladu, a za sada niko ne pokazuje spremnost da odstupi od svojih pozicija. Neki, međutim, smatraju da će na kraju morati da sednu i razgovaraju kako bi se izbegli novi izbori.
Scenario sa kojim se Španija suočava, piše El pais, uključuje i potencijalnu blokadu institucija. Ni jedna strana ne može da dođe do apsolutne većine, a ako socijalisti i uspeju da se dogovore sa manjim strankama, ipak će zavisiti od uzdržanosti katalonskog pokreta Đunts čiji je lider Karles Puđdemon i dalje begunac od zakona. (Madrid je za Puđdemonom izdao poternicu na osnovu optužbe za pobunu jer je pomagao u organizovanju referenduma o nezavisnosti Katalonije 2017). El mundo objašnjava da Sančezu ni u tom slučaju ne bi bilo lako, sa Senatom u kome opozicioni blok predvođen PP ima većinu, dok u mnogim lokalnim sredinama takođe vladaju narodnjaci.
Iz PP poručuju da „ili će Feiho biti premijer, ili će se ići na izbore“, a Sančez je obećao da ponavljanja izbora neće biti jer će „demokratija naći formulu da vlada“.
Sumar je odmah u ponedeljak inicirao kontakte sa Đuntsom koji je osvojio sedam mesta, ali katalonski independisti podršku Sančezu u ovom trenutku uslovljavaju amnestijom i pravom na samoopredeljenje.
El pais piše da će Feiho ponuditi lideru PSOE određen broj mesta u zamenu za premijersku poziciju. Ako bi socijaldemokrate pristale na pregovore, verovatno bi glavni uslov bio da Voks ispadne iz svake kombinacije.
Kao što ekonomski uspeh koji je španska vlada postigla prethodnih godina nije bio dovoljan da donese PSOE-u glatku pobedu zbog antipatija koje deo javnosti gaji prema Sančezu, veoma je verovatno da je i PP delimično ostao bez glasova jer je Feiho poslednje nedelje napravio više gafova: ispostavilo se da je evidencija koju je iznosio o penzijama u vreme vladavine narodnjaka netačna, njegove opaske da ministarka Jolanda Dijaz iz Sumara zna puno o šminkanju protumačene su kao neprimerene i seksističke, a preispitivano je i njegovo druženje sa čovekom za koga se ispostavilo da je narko-diler.
U PP ipak smatraju da ih je savez sa Voksom najviše koštao, na šta su ih upozoravali i sami članovi. Stranka je u zapadnom regionu Ekstremadura nedavno primorala lokalnu predsednicu Mariju Gvardiolu da povuče reč i uđe u koaliciju sa Voksom. Gvardiola je posle izbora više puta kategorički odbijala da formira vladu sa ovom strankom zbog ekstremnih stavova.
„Ne bih uzela Voks u vladu u Ekstremaduri. Ne možete da prihvatite baš sve“, izjavila je Gvardiola za El pais, da bi kasnije rekla da „njena reč nije bitna koliko budućnost naroda Ekstremadure“.
Sada bi PP sve dao da nije prihvatao baš sve, pa će sigurno i koalicije na lokalnom nivou biti preispitane u svetlu novih okolnosti.
Valensija kao vetrokaz
Narodna partija i Voks dele vlast u Valensiji i veruje se da je ono što su za veoma kratko vreme učinili u regionu viđeno kao model koji bi primenili na čitavu Španiju.
Potpredsednik vlade regiona Valensije je penzionisani matador Visente Barera (54) iz Voksa, poznat kao apologeta Frankovog fašističkog režima, piše BBC.
Sada se svake večeri u gradskoj areni održavaju borbe s bikovima. Žene bacaju cveće i lepeze na toreadore, dok se preko razglasa izvan objekta emituju govori lidera Voksa Santjaga Abaskala.
Voks je, prema koalicionom sporazumu, na upravljanje u Valensiji dobio policiju, poljoprivredu i pravosuđe. Pošto je zadužen i za sudove za rodno zasnovano nasilje, prvo što je učinio je da promeni termin u „unutarporodično nasilje“. Za samo tri meseca ove godine nasilje nad ženama u Valensiji je skočilo za 17 posto u odnosu na prethodnu godinu.
U nekoliko delova regiona zabranjeni su filmovi i knjige sa feminističkim i LGBTQ sadržajem.
Pošto Voks negira i ljudski faktor u globalnom zagrevanju, koalicioni partneri su se u Valjadolidu, u autonomnoj oblasti Kastilja i Leon koju su takođe osvojili, dogovorili da suze gradsku zonu u kojoj je smanjena emisija gasova, preusmere biciklističke staze i daju više prostora automobilima.
Ovaj potez je protumačen kao signal promene nacionalne ekološke politike ako bi PP i Voks vladali Španijom.
LAKNULO I BRISELU
I Evropa, koja je bila u strahu da „ni Španija nije izbegla loš vetar koji duva kroz mnoge demokratije u Evropi i drugde“, kako je to opisao francuski Liberasion, može zasad da odahne. Španija je nedavno preuzela rotirajuće predsedavanje EU na godinu dana i čak i delimično evroskeptična, mizogina, ksenofobična i homofobna vlada koja negira postojanje klimatskih promena, a na čelu je Unije, mogla bi da dodatno utiče na promenu odnosa snaga na kontinentu.
Juna sledeće godine biće održani izbori za Evropski parlament, u kome Španija ima 59 od 705 poslanika, a prema novom predlogu trebalo bi da ima 61. Najviše mesta u imao je PSOE, 21, PP 13, a Voks četiri. Belgijski list De morgen kritikuje Evropsku narodnu partiju (EPP), čija je PP članica, da nije smela da dozvoli španskim narodnjacima saradnju sa ekstremnom desnicom, kao što je trebalo to da spreči i u Italiji i Austriji. „Veliki je rizik da će sa ovakvim savezima desni centar dati ekstremnoj desnici šibice da podmetne požar pod našu evropsku demokratiju. EPP je makar iz sopstvenog interesa trebalo da savetuje PP da ne ulazi u koaliciju sa Voksom“, piše list.
Žene izbegle špansku čizmu
Od 49 žena koje su prošle godine u Španiji ubili sadašnji ili bivši partneri, 21 je pre smrti pokušala da dobije zaštitu države. Sud u Madridu koji se bavi rodno zasnovanim nasiljem od 2004. do 2021. obrađivao je dva miliona tužbi i osudio 700.000 ljudi – od toga 72 odsto muškaraca. Pošto iz Voksa tvrde da „nasilje nad ženama ne postoji“, postojale su šanse da bi ovaj zakon mogao da bude ukinut ili ignorisan ako bi ekstremna desnica ušla u vladu.
Da postojanje ovakvih sudova i te kako ima smisla jasno je kada se uporede crne hronike iz drugih država. Recimo, u Španiji koja ima 47,5 miliona stanovnika prošle godine je u porodičnom nasilju ubijeno 49 žena, a u Srbiji sa populacijom od 7,5 miliona – 25 žena, među njima jedna dvogodišnja devojčica.
Izvor: Tamara Jorgovanović//novimagazin.rs
