Планета сваким даном постаје све врелија, али не можемо да утолимо своју жеђ за сировом нафтом
У доба климатске кризе, свет троши више сирове нафте него икад. Да ли је потрошња нафте досегла врхунац? Још увек не. Можда ће се то десити једног дана, можда тај дан наступи у догледној будућности, негде око 2030. године. Али сада, међутим, глобалну економију и даље покреће нафта.
Проћи ће неко време пре него што владе потврде податке, али сваки доступни податак упућује у истом правцу: у претходних неколико недеља, глобална потражња за нафтом премашила је месечни врхунац из 2019, односно из времена пре пандемије Ковида-19.
Изражено у барелима по дану, нови рекорд глобалне потрошње нафте укупно износи око 102,5 милиона, и вероватно је досегнут последњих недеља јула те је прескочио 102,3 милиона из августа 2019. године. Пробајмо да дочарамо oве бројеве: трошимо толико сирове нафте да бисмо могли да попунимо 6.500 олимпијских базена сваког дана. Више од трећине тих пливачких базена било би потребно да угаси жеђ две земље: САД и Кине.
Потрошња још није досегла врхунац
У време климатске кризе, свет никада није трошио више сирове нафте него што сада чини, опорављајући се од пада током пандемије Ковида-19.
То није неочекивано. Међународна агенција за енергију (International Energy Agency) која прикупља податке о снабдевању и потрошњи, предвидела је ово пре више месеци. Било је само питање времена, пошто потражња за нафтом скаче током лета на северној хемисфери, када милиони европских и америчких породица похрли на пумпе по бензин и када скочи потрошња горива за авионе којима лете на одмор. Укупна цена нафтних деривата, као што је бензин, такође расте.
Морамо признати да је нови рекорд тражње један несигуран податак. Статистика глобалне потрошње нафте редовно се ревидира, и коначни бројеви нису уклесани у камену све до наредне године, или можда и до 2025. Маргина грешке је релативно широка, вероватно милион барела дневно. Али искуство упућује да се бројка углавном ревидира навише, ретко наниже.
За сада, имамо само парцијалне бројеве за мај и јун, и наговештаје података за јул. Екстраполирање на основу података из ранијих година, свежих информација, укључујући гужве у саобраћају у реалном времену и глобални ваздухопловни саобраћај, упућују да је глобална потражња за нафтом прескочила рекорде из времена пре Ковида ових дана, чак и када се у обзир узме маргина грешке.
Располажемо много бољим подацима за период између јануара и априла ове године. Глобална потражња просечно је била 100,8 милиона барела дневно током прва четири месеца 2023. године, изнад истог периода 2019, када је просек износио 99,9 милиона барела, према мојим прорачунима заснованим на подацима Међународне агенције за енергију.
Јаче и више
Иронично, бензин, гориво које је прво требало да претрпи штету због повећане употребе електричних возила, игра водећу улогу у порасту потражње. Свега пре неколико месеци, широко распрострањена мудрост је упућивала да је 2019. година била година у којој је потрошња бензина прошла свој врхунац. Сада, све више изгледа да ће се потражња за бензином – барем – изједначити са препандемијским рекордом.
Три фактора доприносе расту потражње за бензином: упркос буму електричних аутомобила, апсолутни број возила чији мотори раде на бензин и даље расте; корисници дуже користе своја стара возила, одлажујући замену новијим и енергетски ефикаснијим моделима; а у Европи, возачи су заменили своје аутомобиле на дизел бензинцима, што је довело до неочекиваног раста броја потоњих возила. Међународна агенција за енергију назвала је недавни скок потрошње бензина „лабудовом песмом” – можда је то тако, али читуља за ово гориво већ је раније исписивана више пута.
Без обзира у ком се правцу буде кретала производња аутомобила, оно што је јасно јесте да ће у складу са постојећим трендовима, глобална потражња за нафтом расти између 3 и 4 процента годишње наредних пет година, пре него што се устали на високој вредности. За сада, нема назнака да ће се потрошња стрмоглавити у догледно време.
Волео бих да грешим, али за сада нема шансе да ће свет смањити потрошњу нафте пре 2030, ни близу онолико колико је потребно да би се постигла карбонска неутралност. И то је разлог зашто многе западне владе, док у јавности проповедају зелену политику, приватно говоре руководиоцима нафтних компанија да наставе да инвестирају у повећање производње.
За Журнал (zurnal.me) превео Милош Милојевић
