Kакву другу „светоковину“ је могло да нам приреди општинско руководство Цетиња, осим већ виђене бласфемије са Северином у Биљарди? Екипа из СДП-а, коју подржава Шоле из УРА, и о којој „не бијеле зубе“ Демократе, од свог политичког оснивања не зна (за) Његоша и његошевски дух.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
То су баштиници оне старе бољшевичке приче да је Његош женскарош, ратни хушкач и наравно ‒ распоп. Они не знају шта је у Цетињском манастиру, нити чему служи то здање? Они ни лингвистички ни по смислу не разазнају значење већине ријечи у „Горском вијенцу“ и „Лучи“. Они, очигледно, не контају ни амбијент Биљарде, која је у Његошевом животу увјек била простор за озбиљне мушке и дипломатске и јуначке разговоре, а никако за игру ове кич-звијезде.
„Ноћ скупља вијека“ је тако драгоцјена управо зато што је остала тајна. Kако својим мистичним значењем полу-сна и полу-привиђења, тако и чињеницом да је аутор сакрио од јавности. Ова ноћ са Северином у Биљарди је скидање и посљедњег вела са „тајне“ колико су писмени и шта знају о Његошу актуелни руководиоци цетинске општине.
До читања у сљедећем броју.
