Недеља, 25 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 5

Отац Драган Михајловић – чувар храма у Теслином Смиљану

Журнал
Published: 23. јул, 2023.
Share
SHARE

10. јула, обележен је Дан науке, установљен у част рођендана Николе Тесле. Говорило се много о његовим изумима и неизбрисивом трагу који је оставио у науци, али, као и обично, када је Тесла у питању – и о његовом пореклу, крају из кога потиче и судбини народа којем припада. Баш о томе за Магазин Радио Београда 1 говорио је један од добитника награде Теслине научне фондације, отац Драган Михајловић, парох госпићко-смиљански. Млади свештеник већ седму годину службује у Смиљану, у цркви Светих апостола Петра и Павла, у којој је то чинио и Теслин отац Милутин

Споменик Николи Тесли испред цркве Св. Петра и Павла у Смиљану, (Фото: Википедија)

Иако се, као први православни свештеник у тој парохији од 1991. године, свакодневно суочава са изазовима и ретко кад литургију служи у пуној цркви, отац Драган се не предаје. Туристима који обилазе Теслино родно село неуморно објашњава ко је и из какве породице потиче велики научник, а Теслином народу, Личанима, силом расејаним по свету, пружа уточиште, утеху и наду. Са њим је разговарала новинарка Ђурђица Драгаш.

Ђурђица Драгаш: Чији је Никола Тесла? На питање која често замути српско-хрватске односе, узбурка страсти и друштвене мреже, постоји врло једноставан одговор. Свима који уз меморијални центар, посете и православну цркву у Теслином родном Смиљану с поносом га даје млади парох госпићко-смиљански отац Драган Михајловић.

Отац Драган: Већином су питања о животу Николе Тесле, о пореклу. Ту у храму могу да сазнају да је Никола Тесла Србин православне вере, да је имао и са очеве и са мајчине стране 56 православних свештеника, да се никада није одрекао своје православне вере. Иако је био у Америци, Европи, увек је остао доследан вери Светога Саве и својих предака.

Ђурђица Драгаш: Да ли се изненаде кад то чују с обзиром да имамо другачије тонове, из званичне Хрватске и иначе?

Отац Драган: Изненаде се неки, али праву истину могу да чују у храму, када им се каже да је мајка Николе Тесле исто била из свештеничке породице, да је њен отац исто био свештеник, ујак од Николе Тесле, каснији митрополит Николај Мандић, и тако те ствари, туристи се изненаде када сазнају.

Ђурђица Драгаш: Његов труд препознала је и Теслина научна фондација која му је доделила награду. А заслужио је отац Драган много више, бар од српског народа, како оног малобројног који је опстао у Лици, тако и од свих оних који су се расули по свету. И за једне и за друге кад посете завичај отворена су његова врата, а црква у којој поносно служи једна од ретких места где се осећају као своји на своме. Мало је, нажалост, прилика у којима је храм Светих апостола Петра и Павла пун људи, али отац Драган не губи наду.

Отац Драган: Верника има јако мало, поготово у зимском периоду. Некада се деси да смо попадија и ја сами, као и деца, али као што је Господ рекао, где су двоје и троје заједно у име моје, онда сам и ја са њима. У летњем периоду буде мало више верника, када дође наш верни народ из Србије, из Републике Српске, када дођу у своја родна места, свој завичај, да посете своју родбину, пријатеље, па кад дођу и на богослужење.

Никола Тесла, (Фото: Архива)

Ђурђица Драгаш: Отац Драган је у Госпић стигао 2016. Била му је то прва парохија, а он је био први православни свештеник који је од 1991. године заноћио у том граду. У обновљеном парохијском дому он и супруга започели су један потпуно неизвестан живот у нимало наклоњеној средини. Ипак, како каже она народна, на муци се познају јунаци. Породица Михајловић постала је богатија за два члана, девојчицу и дечака, а отац Драган, скроман и упоран, превазилазио је полако и сигурно препреке које би многе поколебале. Успео је да убеди госпићке власти да ограде простор на којем се некад налазила православна црква. На месту храма срушеног током 90-их захваљујући томе више није паркинг. Од цркве у Смиљану направио је место на које радо долазе чак и Личани деценијама одвикнути од вере. Обишао је и служио парастосе на многим стратиштима по Велебиту и Лици, бројне безимене жртве су први пут поменуте у његовим молитвама. Успео је и у ономе што је изгледало потпуно немогуће – да га Госпићани поздрављају и да сарађују с њим. Ипак, колико год упоран био, неке тужне чињенице не може да промени.

Отац Драган: Трага је оставио и комунизам, и ова сва ранија страдања, нарочито тај период комунизма, овде поготово. Нажалост, веома мало је остало верног народа нашег српског православног води после ових свих страдања и недаћа. Мало Медак што има више кућа и ова околна села и места, и где је пар храмова. Сачувано је шест храмова што су у богослужбеној потреби, а остали су скроз порушени или у рушевном стању, као што је и храм у Могорићу. У Ревцу је порушен скроз храм, нажалост, тако је и у Госпићу и свим околним местима. Полако уз Божију помоћ богослужења се обављају у храму у Смиљану, у Медаку и околним селима.

Ђурђица Драгаш: Баш код једне од пустих и полусрушених цркава у госпићком крају снимили смо овај разговор. У селу Барлете, засеоку Воларице, деценијама самује црква Воздвижења часног крста. Први пут је подигнута давне 1725. године, обнављана крајем 19. века, а у Другом светском рату прилично оштећена. Издржала је и то и небригу послератних власти и рат 90-их. Иако тешко рањена, стоји и даље, и пркоси времену, злим људима и нашој неодговорности.

Отац Драган: Није порушена, али је у лошијем стању, тако да би требало уз нека улагања да се стави у богослужбену употребу. И кров да се промени, да се сачува од даљег пропадања, зидови да се ураде и столарија нова да се постави, унутра неких још радова, па да би то изледало колико-толико добро.

Милутин Тесла и црква Св. апостола Петра и Павла, (Фото: Архива)

Ђурђица Драгаш: Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у селу Медак подигнута је 1724., а освештана 1884. године. Једна је од ретких православних цркава у околини Госпића која је у богослужбеној употреби, али и њој је потребна обнова.

Отац Драган: Кров је у добром стању, столарија је добром стању, једино је сад мало фасада и унутрашњост храма, колико би било средстава, ако би могло да се фасада уради, то би било добро.

Ђурђица Драгаш: То је у ствари манастир, али нема братство.

Отац Драган: Да, манастир од 2005. одлуком његовог преосвештенства епископа горњокарловачког господина владике Герасима, а нажалост монаха нема.

Ђурђица Драгаш: Да ли постоје неки планови у том смислу да ту буде братство?

Отац Драган: За сада нема, ако би касније можда неких било могућности, онда можда би могло ако би се и конак изградио, па би било лакше.

Ђурђица Драгаш: Епархија горњокарловачка Српске православне цркве отворила је жиро рачун за обнову ове две цркве. Све неопходне информације могу се пронаћи на сајту епархије, а отац Драган као прави чувар Теслиног народа и наслеђа, позива све људе добре воље да помогну.

Уредница емисије Магазин: Ана Томашевић

Аудио: https://www.rts.rs/upload//media/2023/6/14/12/50/247/1613895/magazin1407.mp3

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Слободан Митровић: Свети Стефан
Next Article „Зато што моја држава навија против мене“…

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Владимир Ђукановић: Директна илити Непосредна Демократија – Случај Швајцарска

Пише: Владимир Ђукановић Студентски протести у Србији трају већ месецима. Од пада надстрешнице у Новом…

By Журнал

Лекић: Не вјерујем у 41. глас за рушење Владе Црне Горе

"Ако је таквих кандидата уопште и било, они су, макар и накнадном свијешћу о одговрности…

By Журнал

Ервин владе мијења, али ћуд никада 

Пише: Милован Урван Током недавног гостовања на телевизији „Вијести“, министар спољних послова и потпредсједник Владе…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултура

Десетине хиљада на Националном окупљању за КиМ

By Журнал
ДруштвоПолитика

Одложена судска одлука о судбини Асанжа

By Журнал
ДруштвоНасловна 6ПолитикаСТАВ

Светионик, Наши Лидери

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 5Политика

Порфирије Перић и његови непријатељи

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?