То није мир. Ако је људима требала ријеч мир, значи да су прије тога имали ријеч рат. Створили су мир упркос рату. Сваки алат који су људи направили, свака слика нацртана на зиду пећине и свака пјесма коју су пјевали били су прозори који су стремили ка успостављању будућности у миру, казао је Гонмез и додао да мир није лака ствар те да за њега треба труда и храбрости
Бесједом Бурхана Сонмеза, једног од најзначајнијих аутора савремене турске књижевности, синоћ је на тргу Белависта отворен 21. Међународни сајам – Трг од књиге.
Тема којој је посветио говор на отварању Трга од књиге, познати турски писац чији су романи преведени на 40 језика, али и активиста за људска права, била је „Свијету за мир“ и запитао је која је најстарија ријеч коју је човјечанство створило.
То није мир. Ако је људима требала ријеч мир, значи да су прије тога имали ријеч рат. Створили су мир упркос рату. Сваки алат који су људи направили, свака слика нацртана на зиду пећине и свака пјесма коју су пјевали били су прозори који су стремили ка успостављању будућности у миру, казао је Гонмез и додао да мир није лака ствар те да за њега треба труда и храбрости.
-За историју се каже да је најбоља учитељица али чини се да људи нису баш најбољи ученици. У 21. вијеку тоталиризам поново расте, подижу се нови зидови између друштава, а предрасуде постају омиљено средство у смислу одговора на проблеме. Популистичке идеје јачају на свим континетнима а посебно у Европи. Удаљавамо се од сна о мирном свијету, чак се и ријеч демократија на многим мјестима узима здраво за готово и очигледно се злоупотребљава, казао је Сонмез и поручио да очигледно прва ријеч коју је створило човјечанство није била мир али није била ни сјећање.
-Јер ако су први људи требали створити сјећање онда је прије тога постојао заборав. Је ли то била срећа? Можда је прије тога било несреће. Је ли то била слобода? Можда је прије тога било угњетавање. И што ћемо сада? Хоћемо ли наставити тражити прву ријеч коју је створило човјечанство или ћемо умјесто тога се усредсредити на стварање нове ријечи за будућност наше дјеце и нашег свијета? Размислимо која би требало да буде следећа лијепа ријеч и створимо је сви заједно, поручио је Сонмаз.
У име града домаћина добродошлицу на 21. Трг од књиге пожелио је предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић.
– Белависта је један од наших најљепших тргова и до 28. јула биће мјесто гђе ће се окупљати читаоци, љубитељи књиге, писци и пјесници. Књига је неизмјерно драгоцјено благо које нас повезује с прошлошћу, освјетљава садашњост и обликује будућност. Оне су више од папира и тинте јер представљају прозор у свијет маште и мудрости, чувари су наше културе, ризница ријечи којима повезујемо генерације и преносимо вриједности наше прошлости, казао је Катић.
Истакао је да су Новљани поносни на титулу коју њихов град носи – град пјесника и писаца.
-Вјерујем да је с правом носимо јер смо били омиљено мјесто и инспирација читавој плејади истакнутих стваралаца, од Његоша и Андрића до Ћопића, Раичковића или Шантића чија биста је овђе крај нас. Већ дуже од двије деценије његујемо вриједности садржане у књижевности кроз светковину Трга од књиге. За то вријеме на овом мјесту су гостовали веома значајни ствараоци и издавачи из Црне Горе и региона, а сви они као и ми домаћини, имали смо заједнички циљ – очувати љепоту писане ријечи, представити савремена ђела, учинити Херцег Нови културним епицентром Црне Горе и региона, поручио је предсједник херцегновске Општине.
Због тога Трг од књиге, како је рекао, има снажну подршку Општине Херцег Нови и ресорног Секретаријата, који заједно са Градском библиотеком и читаоницом подижу квалитет Сајма на виши ниво из године у годину.
-Веома ми је драго што је и ове године програм формиран тако да садржаји одговарају интересовањима шире публике, али и што су заступљени локални ствараоци којима на овај начин дајемо подршку да наставе да се баве писањем и стварањем. Посебну пажњу организатори су посветили најмлађој публици, за које је, по традицији, резервисано једно сајамско вече. Као што сам могао да видим, такође су укључене локалне снаге и зато захваљујем организаторима што пружају шансу новским ствараоцима. Све ово заједно најбоље потврђују и ријечи аустријског пјесника Рилкеа „Како је добро бити међу људима који читају књиге“, што је и овогодишњи мото Трга од књиге, казао је Катић и пожелио да „Трг од књиге буде симбол наше преданости култури и знању, и нека нас инспирише да непрестано истражујемо и учимо“.
У првом програму 21. Трга од књиге књижевни опус Бурхана Сонмеза представили су Ненад Шапоња, уредник ИК Агора и Дамир Вујошевић, преводилац.
Сонмез је одрастао је у Истанбулу, граду који описује као срце свог стваралаштва. Дипломирао је право на Универзитету у Истанбулу и радио као адвокат, али се због политичких разлога преселио у Велику Британију. Поврх књижевног рада познат је такође по активизму за људска права и слободу изражавања. Предсједник је Међународног ПЕН центра.
Аутор је пет романа: Север (Kuzey, 2009), Невини (Masumlar, 2011), Истанбул Истанбул (Istanbul Istanbul, 2015), Лавиринт (Labirent, 2018) и Taş ve Gölge, 2021..
За своју прозу вишеструко је награђиван вриједним књижевним признањима међу којима су EBRD Literature Prize (2018), Disturbing the peace (2017), награда Vaclav Havel фондације, Orhan Kemal, награда за роман (2022).
Поетску књигу Вилијама Блејка – Венчање неба и пакла превео је на турски језик. Писао је за престижне часописе попут The Guardian, Der Spiegel, La Repubblica.
Његови романи преведени су на више од 40 језика.
Уз свечани коктел приређен је и концерт македонског бенда Љубојна.
Извор: РТХН
