Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултура

Пр­ва про­сла­ва у Гра­ча­ни­ци

Журнал
Published: 29. јун, 2023.
Share
Манастир Грачаница, (Фото: Нови Стандард)
SHARE

Видовдан пре 110 година

Манастир Грачаница, (Фото: Нови Стандард)

„Ве­ли­ки Ко­сов­ски пра­зник, ко­ји је сто­ле­ћи­ма био дан оп­ште на­род­не жа­ло­сти, про­сла­вља се да­нас, као нај­ра­до­сни­ји дан, као пра­зник осло­бо­ђе­ња. Три ве­ли­ка на­род­на са­бо­ра оку­пи­ће се да­нас на три стра­не срп­ства да про­сла­ве све­ти Ви­дов­дан”, пи­са­ло је у увод­ни­ку „По­ли­ти­ке” од пре тач­но 110 го­ди­на – 15. ју­на (по та­да ва­же­ћем Ју­ли­јан­ском ка­лен­да­ру) 1913. го­ди­не.

По­во­да за то би­ло је ви­ше не­го до­вољ­но. Јер са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ци ра­ни­је, у Пр­вом бал­кан­ском ра­ту, осло­бо­ђе­ни су Ко­со­во и Ме­то­хи­ја, Ра­шка област и Ма­ке­до­ни­ја, па се ве­ли­ки део на­шег на­ро­да ко­ји је до та­да жи­вео у Осман­ском цар­ству на­шао у гра­ни­ца­ма Кра­ље­ви­не Ср­би­је.

За­то је јед­но од цен­трал­них ме­ста где су те го­ди­не одр­жа­не ви­дов­дан­ске све­ча­но­сти био ма­на­стир Гра­ча­ни­ца. Би­ло је то пр­ви пут да се на про­сто­ру „ста­ре Ср­би­је”, где је и во­ђе­на Ко­сов­ска бит­ка, Ви­дов­дан обе­ле­жи у сло­бо­ди, без стра­ха од по­сле­ди­ца… Про­сла­ви у пор­ти ма­на­сти­ра Гра­ча­ни­ца при­су­ство­ва­ли су и пред­став­ни­ци Дво­ра, чла­но­ви вла­де, офи­ци­ри. Би­ло је то вре­ме на­ци­о­нал­ног уз­ле­та и ро­ман­ти­ке, ка­да се по­сле ве­ли­ких по­бе­да срп­ске вој­ске у Ку­ма­нов­ској и Би­тољ­ској би­ци осе­ћа­ло да је на­сту­пио тре­ну­так да се срп­ски на­род ко­нач­но осло­бо­ди и ује­ди­ни у још ве­ћу за­јед­ни­цу. У та­квим окол­но­сти­ма Ви­дов­дан је још ви­ше до­био на зна­ча­ју и сим­бо­ли­ци, па је у јед­ном од „По­ли­ти­ки­них” увод­ни­ка из тог пе­ри­о­да под на­сло­вом „Ви­дов­дан по­сле осве­ће­ног Ко­со­ва” по­ред оста­лог на­ве­де­но: „Пет­на­е­стог ју­на и ове го­ди­не осва­ну­ће ве­ли­ки пра­зник Ви­дов­да­на, да­на на­ци­о­нал­ног се­ћа­ња. Тај ве­ли­ки пра­зник ту­ге до­био је по­сле осве­ће­но­га Ко­со­ва и дру­ги култ, он је дан на­шег по­но­са. Али, зар би би­ло до­вољ­но скр­сти­ти ру­ке и у по­но­су, као и у ту­зи не раз­ми­сли­ти ду­бље и са­вре­ме­ни­је о отаџ­би­ни. Ви­дов­дан не сме би­ти са­мо дан ту­ге, ни обич­ног по­но­са, он мо­ра би­ти дан јед­не на­ци­о­нал­не ду­жно­сти.”

Лон­дон­ским ми­ров­ним спо­ра­зу­мом, пот­пи­са­ним два ме­се­ца ра­ни­је – 30. ма­ја 1913. Ср­би­ја је до­би­ла Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, као и ве­ћи део Ра­шке обла­сти, док је пи­та­ње Ма­ке­до­ни­је оста­ло отво­ре­но, до ре­ше­ња гра­нич­них спо­ро­ва из­ме­ђу Ср­би­је и Бу­гар­ске. Али, вре­ме­на за сла­вље ни­је би­ло мно­го. Јер, са­мо дан по­сле пр­ве про­сла­ве Ви­дов­да­на у Гра­ча­ни­ци бу­гар­ска ар­ти­ље­ри­ја и пе­ша­ди­ја на­па­ла је по­ло­жа­је срп­ске вој­ске код Бре­гал­ни­це. Ти­ме је по­чео Дру­ги бал­кан­ски рат, са­мо још је­дан од до­га­ђа­ја ко­ји се, на ди­рек­тан или по­сре­дан на­чин, ве­зу­ју за Ви­дов­дан.

На­рав­но, осим у Ср­би­ји Ви­дов­дан је и та­да, пре 110 го­ди­на, про­сла­вљан и у дру­гим кра­је­ви­ма у ко­ји­ма је жи­вео наш на­род. У Аустро­у­гар­ској по­себ­но је све­ча­но би­ло у Врд­ни­ку, код ма­на­сти­ра по­зна­тог као Ма­ла Ра­ва­ни­ца, у ко­јем су се ду­го на­ла­зи­ле мо­шти кне­за Ла­за­ра. У Врд­ни­ку је за Ви­дов­дан, пре­ма ка­зи­ва­њу хро­ни­ча­ра, уме­ло да се оку­пи и ви­ше од 10.000 љу­ди, а нај­све­ча­ни­је је би­ло 1889, ка­да се обе­ле­жа­ва­ло 500 го­ди­на од Ко­сов­ске бит­ке. Ипак, те 1913. обе­ле­жа­ва­ње Ви­дов­да­на у Аустро­у­гар­ској оп­те­ре­ћи­ва­ли су све ло­ши­ји од­но­си из­ме­ђу ове ца­ре­ви­не и Ср­би­је, ко­ји су већ та­да би­ли на иви­ци ра­та. За­то су те го­ди­не аустро­у­гар­ске вла­сти углав­ном за­бра­њи­ва­ле ли­ти­је, јав­не све­ча­но­сти и дру­ге ма­ни­фе­ста­ци­је по­во­дом Ви­дов­да­на, па је ње­го­во пра­зно­ва­ње углав­ном би­ло огра­ни­че­но на цр­кве­не пор­те.

У Цр­ној Го­ри је на Ви­дов­дан нај­све­ча­ни­је би­ло на Це­ти­њу, а за про­сла­ву Ви­дов­да­на у тој кра­ље­ви­ни нај­ви­ше је би­ло за­ду­же­но удру­же­ње Срп­ски со­ко. Ина­че, због за­јед­нич­ких успе­ха у Пр­вом бал­кан­ском ра­ту, Ви­дов­дан је те 1913. го­ди­не до­че­кан у слич­ном рас­по­ло­же­њу као у Ср­би­ји. Ина­че, о зна­ча­ју овог пра­зни­ка за Цр­но­гор­це го­во­ре и ре­чи кне­за Ни­ко­ле ко­је је он упу­тио кра­љу Алек­сан­дру 1896, ка­да је баш за Ви­дов­дан пр­ви пут по­се­тио Бе­о­град: „И до­ђох ти на Ви­дов­дан.

Литургија на Грачаници, (Фото: Нови Стандард)

А што баш овај дан иза­брах, дан при­је коб­ни за на­ше срп­ско пле­ме? Иза­брах за­то да га ми­ли наш на­род не про­ве­де у сје­ти, као мно­ге до да­нас. Од Ла­за­ра на овај дан он се сје­ћа свих му­ка сво­јих, стра­да­ња и ро­бо­ва­ња сво­га и уз­ди­сао је ни­зом не­у­спје­шних по­ку­ша­ја да опет свој и ве­лик бу­де. И да­нас на устав­ке ви­дов­ске дра­ги мој бра­те пред ли­цем ми­лог нам срп­ства под­на­шим ти из­раз ли­ца као нај­пр­ви зрак сун­ца, као из­раз оне бла­го­сло­ве­не сло­ге и љу­ба­ви ко­је на­род же­ли да ме­ђу на­ма по­сто­ји.” Кнез Ни­ко­ла је те го­ди­не при­су­ство­вао по­ме­ну ко­сов­ским жр­тва­ма одр­жа­ном у Са­бор­ној цр­кви, об­у­чен у на­род­ну цр­но­гор­ску но­шњу и са са­бљом кра­ља Ми­лу­ти­на, а до­че­као га је и по­здра­вио ве­ли­ки број Бе­о­гра­ђа­на.

Ина­че, ва­ља на­по­ме­ну­ти да је Ви­дов­дан као др­жав­ни пра­зник у Ср­би­ји пр­ви пут про­сла­вљен 1889. го­ди­не, и то по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 500 го­ди­на од Ко­сов­ске бит­ке.

Та­да је цен­трал­на про­сла­ва одр­жа­на у Кру­шев­цу, штам­па­на је и Ко­сов­ска спо­ме­ни­ца (збир­ка на­род­них пе­са­ма о Ко­сов­ском бо­ју), а краљ Алек­сан­дар Обре­но­вић, та­да још ма­ло­ле­тан, ми­ро­по­ма­зан је у ма­на­сти­ру Жи­ча, по угле­ду на вла­да­ре из ди­на­сти­је Не­ма­њи­ћа. Ви­дов­дан је као др­жав­ни пра­зник обе­ле­жа­ван и ка­сни­је у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, све до по­чет­ка Дру­гог свет­ског ра­та. Та­ко су раз­ли­чи­ти исто­риј­ски до­га­ђа­ји ути­ца­ли на ка­рак­тер и на­чин обе­ле­жа­ва­ња овог ве­ли­ког пра­зни­ка.

Извор: Политика

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Миротић кумовао Пантеровом останку
Next Article Рајковић: Вол Стрит, долар, злато, јод и нуклеарна катастрофа 

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

,,Остракизовање“ Бога иза маски интелектуалних и културних стандарда

Један од оснивача психоанализе и психотерапије каже како је видљивим истицањем латинске изреке, преузете из…

By Журнал

Грубач: Обавезе витешког понашања

То је као када би у фудбалу, плашећи се пораза, капитен слабије екипе сломио ногу…

By Журнал

Сликар кога су сви волели

Није често било бележено током дуге историје ликовне уметности да сликара или вајара за живота…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Треба помоћи жртвама земљотреса, солидарност важна у тешким временима

By Журнал
ДруштвоМозаикСТАВ

„Биолошке“ којештарије

By Журнал
КултураМозаикНасловна 5

770 година манастира Морача: Нека се Морача поноси Патријархом Гаврилом и Митрополитом Амфилохијем и нека такве синове рађа и у будућим временима

By Журнал
ДруштвоНасловна 3СТАВ

Украси и заставе

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?