Масовни протести, криза на Косову, притисци међународне заједнице. Маневарски простор председника Србије Александра Вућића се сужава. Али да ли је заиста то почетак краја како то најављује опозиција?
Тачно је месец дана откако је тринаестогодишњак починио масовно убиство у својој основној школи. Без обзира на десетине хиљада комада оружја које су грађани предали у акцији државе за разоружавање, страсти се не смирују.
Грађани се пети пут припремају на протесте против насиља (субота, 3. јун), најмасовније политичке скупове од Петог октобра.
„Требало је да се деси нешто незамисливо, нешто толико језиво, као што су масовни злочини, да се изазове толики страх, да би почео да се круни тај патолошки, шизофрени мозаик подељеног друштва. И то тако што су људи изашли на улице“, каже за ДЊ Перица Гуњић, уредник портала Цензоловка.
Један од организатора протеста, Радомир Лазовић из Зелено-левог фронта, каже да је овог пута људе на улицу извела емоција.
„Све нас је узнемирило што је после несреће стигла брзинска реакција државе – да систем није заказао. Не постоји могућност да знате дан после трагедије да ли је систем заказао или није. То је изазвало бес јер су људи видели да се ништа значајно неће променити ако се власт буде питала“, објашњава Лазовић.
Нагомилани проблеми прелили чашу
Бес и туга, међутим, дошли су након година фрустрација, незадовољства и огорчености због афера које прате владајућу Српску напредну странку – од рушења у Савамали, преко пада хеликоптера, Крушика, убиства Оливера Ивановића, све до сумњи у везе државног руководства с криминалним кланом Вељка Беливука о којима је недавно писао и Њујорк тајмс.
Зато из опозиције стижу победоносне поруке. „Криминална хоботница СНС дубоко је ушла у све поре нашег друштва, гради се већ деценију и више. Тврдити да је он готов било би превише оптимистично, али свакако гледамо почетак краја СНС“, верује Лазовић.
Без обзира на све, било би прејако рећи да се обруч око власти стеже, оцењује извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар, али ситуација свакако јесте изазовна.
„Ови догађаји су проблематични из перспективе некога ко воли да је корак испред конкуренције. Одговарање на те догађаје њега ставља у дефанзивну позицију, а то Александар Вучић не воли. Он воли да отвара теме и контролише политичку агенду“, објашњава Клачар за ДЊ.
Курти (не)помаже
Клачар верује да је за Александра Вучића већи проблем Косово и да га тамошње кризе стављају у веома незгодну позицију. „Јер Косово је тема која ће трајати. Протести, чак и ако буду истрајни и масовни, имају неки свој век. Косово тај век нема“, сматра извршни директор ЦЕСИД-а.
Он подсећа да истраживања јавног мњења указују да се Косово ове године поново пење на листи приоритета грађана Србије. „И последња ствар, одлив гласова СНС-а на прошлим изборима био је у великој мери повезан с Косовом и с Русијом.“
Наши саговорници одбацују тезу да су последњи инциденти на северу Косова режирани зарад скретања пажње јавности.
„Мени се чини да с тим проблем Косова живимо све време, па се све мора дешавати паралелно“, каже Лазовић, али додаје да је и Александар Вучић довођењем људи на „контрамитинг“ СНС омогућио приштинским властима да заузму општине.
Грађани не траже Вучића, него медије
Што се тиче захтева протеста, осим одласка министра просвете, до сада је одржана и ванредна седница Скупштине. Власт је стидљиво најавила укидање неких ријалити програма, али без конкретне забране.
„Ми тражимо да се хитно и одмах заустави изложеност насиљу нашег друштва које долази с телевизија с националном фреквенцијом – Пинк и Хаппy – да се зауставе фабрике мржње у штампаним медијима као што су Информер, Ало и слични, да се смени руководство РТС-а и да се РТС ослободи и да се сноси одговорност у оним областима које су важне за овај случај, а то су просвета, полиција и БИА“, подсећа Лазовић.
То што су медији главна тема и овог протеста само говори о томе да је власт Александра Вучића темељито, детаљно променила медијску сцену у целој земљи, објашњава Гуњић.
„Стотине милиона евра новца грађана, из буџета, упумпано је у нове или релативно нове медије које напредњаци контролишу. Створене су нове медијске империје, нови медијски тајкуни, у сваком делу земље их има таман колико је потребно да пропаганда власти стигне до сваког ћошка Србије“, каже уредник Цензоловке за ДВ.
Гуњић зато не верује да ће напредњаци испунити неки од преосталих медијских захтева. „Пре ће заоштрити сукобе на Косову или навести десничаре да нападну оне који мирно протестују. Вучић се понаша као да би му некакав мини-рат савршено одговарао, као и десничарским спонзорима из Русије“, додаје Гуњић.
Нема политичке промене
Бојан Клачар из ЦеСИД-а не верује ни да ће протести резултирати новим изборима, а још мање прелазном владом о којој се врло гласно говори. „У Србији, колико год протести били масовни, не можемо да говоримо о толико великој политичкој кризи да би власт признала политички пораз“, оцењује Клачар.
Зато опозиција савезнике тражи у међународној заједници. Лазовић је после састанка с известиоцем Европског парламента за Србију Владимиром Билчиком и послаником Матјажем Немецом рекао да су позвали Европску унију да заузме јасан став о захтевима протеста и нападима којима су изложене различите друштвене групе.
„Добро је што је Европски парламент усвојио резолуцију у којој се већина наших захтева поклапа са налазима Парламента и очекујем да у суботу 3. јуна добијемо и јавни став ЕУ који ће се осврнути на то да су ти захтеви протеста нешто што ЕУ види и подржава кроз своје званичне извештаје“, додаје Лазовић.
За то време, Вучић излазну стратегију тражи у реформи СНС и прављењу новог покрета како би повратио део изгубљених СНС бирача пре него што, уместо реформе медијске сфере, опозицији евентуално понуди – изборе.
Сања Кљајић
Извор: Дојче Веле
