Европска јавност има тенденциозну слику догађаја на Косову, односно знатно другачију слику од оне која се заиста догодила
Самит Европске политичке заједнице у Молдавији одржаван је у јеку последње косовске кризе, па је она већ сама по себи постала тема дебате и добила нови контекст у који ју је овај скуп сместио. А основна сврха његовог садашњег одржавања уз саму ивицу ратних сукоба у Украјини, била је да се „пошаље порука руском империјализму“ и ојача позиција Молдавије као пограничне земље у зони сукоба.
Европска политичка заједница настала је на иницијативу француског председника Емануела Макрона која треба да потврди постојање „геополитичке Европе“ у којој би се, без разлике, нашле све државе европског континента. Први Самит одржан је прошле године у Прагу, а овогодишњи је у Кишињеву окупио 44 шефа државе. Ипак, три земље биле су одсутне: Ватикан, Русија и Белорусија. То је послужило да се изведе заључак да „руски агресорски рат“ показује да је „вредносно заснована спољна политика“ предуслов за „геополитичку Европу“. Француски председник Макрон сматра да би остварила такву спољну политику, Европска унија морала да се позиционира шире и да то чини на редовним састанцима шефова држава и влада свих европских земаља у новооснованом форуму Европске политичке заједнице.
„Заједница“ је појам који у овом тренутку спаја проблеме настале на Косову са амбицијама Европе, али, како се сада чини, не постоји еквивалент с једне и друге стране у нашој кованици „европска политичка заједница српских општина“. Док Европска политичка заједница тврди да је „вредносно заснована спољна политика“ циљ „геополитичке Европе“, а немачки канцелар Шолц од тих вредности издваја суверенитет и територијални интегритет, истичићи да је овај сусрет одржан „у великој традицији: наиме у идеји да су суверенитет и територијални интегритет ствари које треба поштовати и да је мир међу нама од великог значаја за нас у Европи“, јасно је да се не мисли да ове вредности треба да буду примењене и да важе на Балкану.
Док су трајали немири на Косову, забележене су оштре реакције америчких званичника које су се кретале линијом од оштре осуде једностраних потеза косовске владе, коју је изрекао државни секретар Ентони Блинкен, преко Блинкеновог позива следећег дана да стране примире сукоб, уз истовремну најаву последица по Косово у односима са САД због тога што није прихватило и послушало савете које им је давала америчка администрација да би се избегла ова криза. У једном тренутку, амерички амбасадор у Приштини, Џефри Ховенијер, предочио је да би север Косова могао да се нађе у „де фацто“ протекторату, који би могао да има форму Палестине или Кипра, што је имплицирало да би садашњи дијалог који воде Београд и Приштина могао да пропадне.
Сличним тоном говорио је и амерички сенатор и члана Одбора за спољне послове, Крис Марфи, који је недавно посетио регион Западног Балкана. Он је изјавио да је инсистирање Приштине на једностраном деловању тренутно највећа препрека смиривању ситуације на КиМ. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти је „тачно знао шта ц́е се догодити ако пошаље градоначелнике да преузму ове општинске зграде. Знао је да ц́е то пореметити процес дијалога, и ипак је то урадио“, рекао је Марфи у интервјуу.
На скупу Европске политичке заједнице, верзија догађаја на Косову изгледала је сасвим другачије. Ако се изузму изјаве француског председника Макрона које су биле у највећој мери у сагласности са Блинкеновим оценама, у реаговањима осталих европских званичника није било ни трага оштрине, уочавања редоследа и хронологије догађаја, а оно на шта се реаговало, почињало „из средине“ где се од обе стране тражило да престану даље ширење и интензивирање сукоба.
Оваква дискрепанца у погледима на последње догађаје између америчке и европске стране колико је зачуђујућа, толико је и забрињавајућа, јер она указује да не постоји спремност целовитог сагледавања проблема, а самим тим, ни тражења задовољавајућег, објективног решења.
Предлог „петорке“ о смиривању стања изгледа да више брине о томе како да се докаже и потврде Основи споразум и његов анекс, јер доводи нови документ у оквире дијалога, да би констатовао да су његове тачке 3,4,5 и 6 „ усклађене са значајним напретком у дефинисању самоуправног оквира за Заједницу косовских Срба“. Реч је о тачкама у којима се предвиђа повлачење специјалних јединица полиције, смањење борбене готовости Војске Србије, безбедности на терену, отказивању протеста, али и омогућавању да зграде општина буду „доступне општинским службеницима“. На крају, средином јула, градоначелници подносе оставке, а у новембру одржавају се нови избори. Председник Србије Александар Вучић после свих разговора у Молдавији, регизнирано је закључио: „Сви знају да је Курти крив, али ми од тога немамо ништа“.
На сајту немачке владе наведено је да је Самит такође био повезан са „посвећеношћу Молдавије, Украјине и Грузије да постану чланице Европске уније“, уз додатак да „то важи и за шест западнобалканских држава“, у чему је „било напретка“. С тим у вези, канцелар Шолц заједно с француским председником Макроном одржао састанке како би помогао у „ублажавању тензија између држава“. „Интензивно смо разговарали са Јерменијом и Азербејџаном. Имали смо интензивне разговоре са Косовом и Србијом. Самит је такође био повезан са посвећеношћу Молдавије, Украјине и Грузије да постану чланице Европске уније. То важи и за шест западнобалканских држава. Ту би било напретка“.
Шолцову изјаву са самита у Кишињове илуструје његова слика на степеништву у првом плану, више корака испред свих осталих учесника који се виде, у друштву са Вјосом Османи. Макрон и Пленковић предводе групу.
Према речима француског председника, Османи и Вучић су се договорили да размотре план који су представиле Француска и Немачка за смиривање тензија на Косову и од њих двоје затражене су „јасне одлуке“ „за следећу недељу“, инсистирао је француски председник, говорећи и о „приоритетном и хитном решавању питања асоцијације српских општина на Косову“.
Шеф француске државе је такође изразио жаљење због „одржавања избора када нису обезбеђене гаранције несметаног одвијања” и избора „четири градоначелника са мање од 5 одсто бирача, што очигледно није услов легитимности”. План укључује обавезу Косова да одржи нове изборе у спорним областима и обавезу Србије да подстакне учешће на изборима. Очекује се да ц́е двоје лидера одржати консултације и одговорити на предлог следец́е недеље, додао је Макрон.
Шолц је у међувремену позвао обе стране да „покажу одговорност“. „То је заиста веома озбиљна ситуација… Имали смо интензивну дебату… о изазовима на терену. За то је потребна храброст. Све заинтересоване стране треба да покажу храброст. Свако треба да да свој допринос, као одговорни политички лидери“, рекао је он на конференцији за новинаре.
Европска јавност има тенденциозну слику догађаја на Косову, односно знатно другачију слику од оне која се заиста догодила. Највише исктивљивања и модификација чини се у њиховој хронологији и игнорисању узрока и последица као и оцени одговорности за догађаје. Француски и немачки медији у извештавању о догађајима, рецимо, потпуно су ускратили своје читатељство за информације да је Блинкен и други амерички званичници осудили понашање косовске владе, него су преузели и цитирали његову другу изјаву у којој је позвао на „деескалацију насиља“, али ни њу нису цитирали у целини, већ само у овом делу. Очигледно је да нису желели да баце сенку на понашање власти у Приштини. Листови „Фигаро“ и „Ла поан“ управо то наглашавају. Вреди пренети целу вест „Фигаоа“.
Под насловом „Косово: Сједињене Државе позивају косовске и српске лидере на „тренутну деескалацију“, лист цитира позив америчког државног секретара из Осла да владе Косова и Србије „предузму хитне кораке за деескалацију тензија“, да би одмах навео да су проблмем створили српски демонстранти јер су „ прошлог викенда на северу Косова избиле тензије између демонстраната српске мањине и тамо стационираних снага НАТО-а“ када је повређено око 30 војника и око 50 српских демонстраната који, уз „подршку Београда, одбијају да признају власт приштинске владе над бившом српском покрајином“.
Тек онда долази реченица у којој се наводи да су САД „критиковале Косово које су дуго подржавале“ након одлуке премијера Аљбина Куртија да општинске зграде уведе албанске градоначелнике изабране на основу минималног учешц́а на локалним изборима које је тамошња српска вец́ина бојкотовала. На крају, следи закључак да је Ентони Блинкен „упозорио обе стране на „једностране акције“. Нису забележене ни пикантне Куртијеве поруке Блинкену да је „наиван“ и Ховенијеру да је њега изабрао народ, а не амбасадори, те да народу и одговара.
Европски портали, попут Евроактива у овој ситуацији користе формулацију да се од обе стране тражи да испуне „потписан“ (сеалед) споразум, као да је споразум доиста потписан.
Европски посредник за дијалог Београда и Приштине, Мирослав Лајчак, у свом интервјуу за Дојче веле није ниједном поменуо Заједницу српских општина, нити једностране потезе косовске владе. За њега је све ово „апсолутно непотребна и нелогична ескалација“ пошто су после „много, много месеци преговора постигли два важна споразума“. Високи председавник Жозеп Борељ опет је говорио да се „почне процес“ стварања Заједнице српских општина.
Могло је и да се претпостави да ће европски политичари желети да се фокусирају на решење, а не на сам проблем. Решење је ургентније, чини се, али само утолико, уколико је локализовање пожара известан успех у онемогућавању да се запали цела кућа. Али, пожар ће остати. Мора бити јасно да је само делотворна и функционална Заједница српских општина, онаква каква је предвиђена Бриселским споразумом 2013. опција која отвара врата стабилности региона и постизању споразумног решења. Све остало дубоко би компромитовало уверљивост међународне заједнице, не само на Косову и Србији, него и у Украјини и Молдавији.
Драган Бисенић
Извор: Косово Онлајн
