Да ствар буде гора ситуација у Украјини никако не иде на руку БиХ. Страни донатори већ су саопштили да ће стегнути каиш према нашој земљи, јер Украјина у свјетским круговима преовладава у противминском дјеловању
БиХ је својеврсни шампион за пробијање задатих рокова. Након низа неизвршених задатака у предвиђеном времену нашем друштву у оба ентитета као да је прешло у навику да се рокови пробијају. И то раде сви, почевши од неимара па све до политичара који су својеврсни шампиони у неизвршењу својих обавеза.
Поразно је што се нико више ни не изненађује када буде пробијен неки рок, као да нам је у генетски коду утиснут неки специфичан, посебан ген за кашњење.
Каснимо у развоју, сваке врсте. Почевши од економског напретка, преко образовања, превенције здравља па све до примјене модерних технологија.
Градња бројних важнијих инфрастурктурних пројекта није завршена у напријед задатом року, а о политичким пројектима да и не говоримо.
БиХ је више пута пробила све рокове за одговор на упитник Европске уније, а један од упечатљивих примјера је и пробијање рокова за спровођење одлуке Европског суда за људска права у случају „Сејдић и Финци“.
Међу неславним примјером је и пробијање рокова за уклањање експлозивних направа на територији БиХ, што је посебно поражавајуће будући да заостала убојита средстава директно угрожавају 132.803 грађанина.
Од завршетка грађанског рата прошле су готово три деценије, а мине и даље вребају из шума, са ливада, из насељених мјеста. Према процјенама у јануару ове године сумњива опасна површина на мине у БиХ износи 869,64 квадратна километра, што је 1,69 одсто укупне површине Земље. А судећи према ријечима стручњака минска поља остаће у БиХ све до 2030. године, иако је првобитном стратегијом планирано да комплетно деминирање буде окончано до 2025. године. Тај рок касније је помјерен на 2027. годину, али због мањка новца чини се да ће деминерима бити потребне додатне три године да земљу очисте од убојитих средстава.
Да ствар буде гора ситуација у Украјини никако не иде на руку БиХ. Страни донатори већ су саопштили да ће стегнути каиш према нашој земљи, јер Украјина у свјетским круговима преовладава у противминском дјеловању.
Мада питање је колико уопште и треба да нам дају, јер смо у протекле три деценије спискали стотине милиона које су биле намијењене деминирским активностима. Па само прошле године на те активности потрошен је више од 31 милион КМ.
Жуте траке на којима пише: „Пази мина“ дуго ће још упозоравати грађане који се упусте у шетњу непознатим предјелима или оне који скупљају огрев и секундарне сировине у шумама, поготово на подручју Теслића и Добоја, гдје је пуно мина које убијају и у миру. Од завршетка рата мине су однијеле 623 живота, а грађани ове земље апсурда могу се само надати да се број неће увећавати, јер вјеровање да ће их надлежни заштити од ове пошасти равно је лудилу.
Анита Јанковић Речевић
Извор: Глас Српске
