Врх камена Богдана
Диван Ора’ шири лет;
Дивна нада, нада сјајна, –
Дивом диви цијели св’јет…
Њега сунце златом ниже,
Бисером Га кити ноћ, –
И Ора’ се к небу диже…
Бог Му даје своју моћ!
На Српски је кам поника’ , –
То је српског рода род;
Од ђедова Он је вика’
Дават’ Српству сјајан плод.
Српска душа познаје Га,
Познаје Га стар и млад, –
Ој, вјекови знаће Њега: –
Братске слоге то је над!
Н. Љубиша
Изовр: ,,Луча“, Цетиње новембар и децембар 1898.
