Ђукановић је на власт дошао прије него што је напунио тридесету. Милатовић је нови предсједник са 35 година, Његош и краљ Никола нијесу имали ни двадесет кад су ступили на власт, а и Свети Петар Цетињски је био у узрасту новоизабраног предсједника када је наслиједио митрополита Саву. То је нека политичка микроклима Црне Горе, нека ендемска орјентација на врло младе људе на врло високим и одговорним позицијама.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Зато листа са Миланом Кнежевићем (43) и времешнима Мандићем и Кордићком на челу – нема шта да тражи у финишу ове трке! Нити она са тобож подмлађеним ДПС-ом. Јер, иако млади по годинама, господа Живковић, Николић, Јановић и Вуковић, остарили су у седлу чекајући ”своју шансу”, коју сада, по мом дубоком утиску, прекасно добијају. Исто важи и за Ђурашковића из СДП, Вуксановића из ХГИ, Ибрахимовића из БС, Медојевића из ПЗП, Ниманбегуа… иако сва петорица представљају политичке скупине које су у црногорском друштву мањинске (неке етнички, неке идеолошки), па их штити одређена ”позитивна дискриминација”, мислим да нас више асоцирају на с-јахаче, а не на неке будуће јахаче.
У том смислу, адвокат Вукшић, окружен измиреним кумовима Милачићем и Дајковићем дјелује као омладински покрет у зачетку, у односу на ове разбијене колоне бившег ДФ, и што да не – бившег ДПС.
До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом
