Натријум је неупоредиво јефтинији од литијума, има га далеко више, задржава скоро сав свој напон када температуре падну дубоко испод нуле, али још не постоји идеална технологија за производњу батерија која би задовољила све потребе тржишта
Иако већ доминирају производњом литијумских батерија, које су главни кривци за успон мобилних телефона и за трансформацију ауто-индустрије, кинески научници већ сада држе команде под којима настаје следећа велика иновација у свету пуњивих батерија – замена литијума натријумом. Овај материјал, кажу стручњаци, неупоредиво је јефтинији а и има га далеко више. Приписују му и да, за разлику од литијума, задржава скоро сав свој напон када температуре падну дубоко испод нуле.
Значи ли то да је одзвонило литијуму?
– Литијума има у довољним количинама, али је компликован процес издвајања и пречишћавања за производњу батерија. Али не мислим да је ово крај литијум-јонских батерија, већ су моје прогнозе да ће се оне користити наредних тридесетак година. Прва технологија која је копирала литијум – јонску батерију је натријум-јонска, али се користе другачије компоненте и оне могу бити јефтиније. Наиме, код литијум-јонских батерија за катоду се користи алуминијум као колектор струје, а за аноду – бакар. Али у случају натријумске батерије за обе се може користити алуминијум. Такође, натријум је много распрострањенији од литијума и много га је лакше добити – за „Политику” др Даниел Мијаиловић, асистент на Катедри за конструкционе и специјалне материјале Технолошко-металуршког факултета (ТМФ) у Београду.
Истраживања о коришћењу натријума за батерије почела су озбиљно седамдесетих година прошлог века и тада су на челу биле Сједињене Америчке Државе. Кључни напредак су дали јапански истраживачи пре десетак година, али од тада су кинеске компаније преузеле водећу улогу у комерцијализацији технологије. Од 20 фабрика натријумских батерија, које су планиране или већ у изградњи широм света, 16 се налази у Кини, према подацима консултантске фирме „Benchmark Minerals”. Процене су да ће за две године у Кини бити смештено скоро 95 одсто светског капацитета за производњу натријумских батерија. Иако ће њихова производња и даље бити мала наспрам литијумских, неоспорно је да се њихов напредак убрзава.
– Али једна неће укинути другу. Не постоји идеална технологија, ни батерија која би задовољила све потребе тржишта. У електричном аутомобилу литијумска батерија је тешка и до 900 килограма, а натријумске су још теже и то би представљало проблем. Међутим, ове батерије своју примену могу да нађу за складиштење енергије у мрежама где није битна њихова тежина, већ колико може да издржи циклуса пуњења и пражњења. Богати грађани Америке већ користе „Теслин” пауер вол, систем који чува енергију произведену из соларних панела. Дакле, накаче их на кућу, током дана се пуне са соларних панела, а касније се користе за пуњење аутомобила и кућних апарата. А када нестане струје на локалној мрежи имају алтернативу – прича Мијаиловић.
Широм света све су већи апетити за батеријама у којима ће да се складишти енергија док сија сунце и дува ветар, а потом да се користи као замена за електричну енергију коју покреће угаљ или гас. Тако се струја у кинеској провинцији Шандонг продаје и до 20 пута скупље у раним вечерњим сатима када је потражња велика, него у подне када је мрежа преплављена са више соларне енергије него што је потребно.
А ко ће бити доминантан на тржишту аутомобила умногоме зависи од батерија и због тога су најпознатије фабрике аутомобила почеле да производе и батерије. Између осталих ауто-гиганата, подсећа наш саговорник, недавно је и немачка фабрика „Фолксваген” одлучила да у Канади подигне постројење у којем ће сами производити батерије за своје аутомобиле.
– У електричном аутомобилу је најскупљи део батерија, а у њој катода. Увелико се ради на томе да се пронађе нова катода која ће имати задовољавајућу густину енергије, која ће бити безбедна, економски прихватљивија… Иде се ка новим технологијама, а која ће да доминира видећемо. Рецимо, највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле CATL успео је да у једној батерији користи и натријумске и литијумске ћелије. Напредак, када је реч о батеријама, од хемичара су преузели инжењери који осмишљавају како да што ефикасније спакују батерију, јер то подразумева боље перформансе. Дефинитивно нас чека револуција – сматра др Мијаиловић.
Док Кина доминира литијумом, у трци ка лидерству у натријуму срећу може да поквари само природа. А она је, са више од 90 одсто светских резерви натријум-карбоната, наградила САД.
Извор: Вишња Аранђеловић/politika.rs
