Други пут у мање од годину дана, пољопривредници у Србији тракторима су блокирали поједине путеве, незадовољни откупном ценом пољопривредних производа
Разговори са представницима владе у понедељак, 15. маја нису дали резултате, па су у уторак на више саобраћајница, као и у центру Новог Сада, највећег града у Војводини, почели протест уз поруку да ако им у наредна два дана не буду испуњени захтеви, масовно долазе у Београд.
На друштвеним мрежама објављени су снимци једне од колона трактора која је кренула ка Новом Саду, a потом је и стигла у тај град.
„Срамота је што ми морамо да изађемо на улице како бисмо дошли до решења, а у послу смо јер је сезона, али то нам је једино решење.
„Ми немамо други начин, просипа се млеко, људи су у дебелом губитку, они не схватају да су многи преко ноћи постали просјаци“, каже огорчено Дејан Трајковић, сточар из Панчева за ББЦ на српском.
Пољопривредници траже повећање субвенција по хектару обрадиве површине, да премија за литар млека уместо 15 буде 20 динара као и минималну откупну цена млека од 78 динара по литру плус приход на додатну вредност (ПДВ).
На листи захтева је и да се на дизел не обрачунавају акциза и ПДВ, да се уведе прелевман (заштитна такса) на млечне производе који се увозе из Европске уније и држава потписница споразума ЦЕФТА (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Црна Гора и Србија) као и да се тренутна субвенција по крави од 30.000 динара увећа за 10.000 динара.
Пољопривредници имају осам захтева које су неколико дана раније предали влади, а Маријан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Скупштине Србије, у изјави за који за ББЦ на српском их описује као „нереалне“ и додаје да се њима само „пуца у главу“.
„Њима се већ сада даје 30.000 динара по грлу, за женско грло добија се 100.000 на годишњем нивоу, док се за набавку јунице (младо женско говече) даје 125.000 динара.
„Једна квалитетна крава даје седам до десет хиљада литара млека, што значи да они сада добијају између 105.000 и 150.000 динара премије на годишњем нивоу, плус 30.000 динара по грлу – па тога нема ни у једној европској земљи“, каже Ристичевић који је учествовао у разговорима као изасланик власти.
Александар Вучић, председник Србије тврди да су државне субвенције 2012. износиле 25,8 милијарди динара, а данас 81 милијарду, те да пољопривредници данас излазе са најмодернијим тракторима на улице.
„Позивам их да разговарају. Ја сам спреман да их примим увек и у сваком тренутку“, рекао је Вучић, али је истакао да не пристаје на политичке претње, рекао је Вучић у уторак, после седнице Председништва владајуће Српске напредне странке.
Незадовољство пољопривредника тиња годинама, а повремено блокирају саобраћајнице.
Један од последњих већих протеста забележен је у августу 2022. године када су ратари, незадовољни откупном ценом сунцокрета, осам дана блокирали путеве у Војводини, али и центар Новог Сада, једног од највећих градова у Србији.
После осам дана, влада им је узашла у сусрет.
Док пољопривредници годинама указују на све лошији положај у односу на увозну робу и теже пословање, а стручњаци указују на значајно смањење сточног фонда, незадовољни су и купци јер цене свега, а посебно пољопривредних производа иду у небеса.
Шта траже пољопривредници?
Захтеве је саставило неколико удружења пољопривредника, каже Мирослав Матковић из „Удружења пољопривредних произвођача Суботице“.
„Тражимо и да цена пшенице по килограму буде 33 динара, како би се покрили трошкови, а не 18 колико власти нуде, јер по тако ниској цени, ми не може да је производимо.
„У овом тренутку има око 800.000 тона пшенице вишка, а жетва почиње за месец дана.
„Већ задужени пољопривредници ће је продати по тако ниској цени како би покрили дугове и опет ће бити изиграни, а трговачки ланци ће опет покупити кајмак“, објашњава он за ББЦ на српском.
Телевизија Н1 објавила је крајем марта прилог о сточару из села Стајићево код Зрењанина који је десет дана узастопно просипао сво произведено млеко у знак протеста што ниједна млекара није желела да откупи.
Сточар Дејан Трајковић напомиње да је ситуација сада таква да је 50 до 60 фарми принуђено да просипа млеко.
„Млекаре ако и откупе касне са плаћањем и до три месеца, произвођачима се плаћа 20 динара по литру и коме онда да дам три тоне млека, ко ће то узети, а и законски не можете да поклоните млеко.
„У свету, држава је та која контролише производњу млека, јер је то стратешки производ, само овде није“, додаје Трајковић који већ 25 година води фарму близу Панчева.
Међу захтевима је и увођење прелевмана на млечне производе, заштитне таксе којом се надокнађује разлика између ниже цене увезене робе и више цене домаћег производа.
Млекаре су почетком јануара 2023. почеле да смањују цене млека које су подигнуте јесенас када је дошло до несташица.
Тада се увозила велика количина, чиме се на тржишту обарала цена домаћег млека.
Зато сточари сада траже да прелевман за литар млека износи 15 динара, а 300 или 400 динара за килограм сира.
Трајковић каже да је то начин да се заштити домаће тржиште.
„Ако је цена сира у Европи 2,6 евра по килограму, а наше млекаре га продају за по 800 динара, што му дође 7,5 евра, ви морате 4,5 до 5 евра да ставите као прелевман како бисте заштитили млекаре и примарне произвођаче“, тврди он.
Народни посланик Маријан Ристичевић каже да би „увођење тих такси на производе ЦЕФТА тржишта где остварујемо суфицит било трагично, јер би сличне мере и те државе могле да наметну нама за другу робу.“
„Они траже да се забрани увози из ЕУ, а дозволи извоз“, говори он.
Тврди и да је захтев да минимална цена млека буде 78 динара плус ПДВ неразумна.
„Цена сировог млека утиче на готов производ, што би довело до поскупљења од 30 одсто, онда би били још мање конкурентни спрам увозног млека за који траже прелевмане, који не могу да трају бесконачно.
„То може да доведе до инфлације, при чему ће доћи до пада тражње, а самим тим и откупа“, наводи председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Скупштине Србије.
Ратари и сточари од власти очекују и да им се обезбеди цена пољопривредних производа, пшенице, кукуруза, соје и других, као, како тврде, на берзама у Будимпешти и Паризу.
Траже и да уместо тренутних 9.000 динара колико износе субвенције за пријављене површине добију готово шест пута више.
Трактори поново на путевима
Незадовољни исходом састанка у Немањиној 10, представници пољопривредника најавили су даће у уторак у више делова земље изаћи тракторима на путеве.
У преподневним часовима, дошли су до институција локалних самоуправа.
„Уколико се до четвртка ништа не промени, масовно ћемо да кренемо тракторима ка Београду“, каже Матковић из Суботице.
Пољопривредници су тракторе извели на улице и у августу 2022. када су после осам дана и низа преговора постигли договор са Владом Србије, о чему је ББЦ извештавао.
Кључни захтев пољопривредника тада је био да цена по којој би се откупљивао сунцокрет не буде нижа од 700 евра по тони, односно 90 динара по килограму зрна сунцокрета.
На листи захтева било је и привремено укидање акциза за гориво и плави дизел током пролећне сетве, што су и овог пита тражили.
Влада је тада предложила коначну цену сунцокрета пољопривредним произвођачима од 73 динара по килограму, а исплата је била договорена до 15. октобра 2022.
Додатно, Влада се обавезала да у наредном периоду разговара са сточарима о мерама у овој области.
Истим документом, пољопривредницима је обезбеђен мораторијум на кредите у периоду од 12 месеци.
„Они опет купују време, ми не желимо да се одузме нешто једнима, да би се дало другима, проблеми су заједнички и тражимо да се испуне захтеви за све“, тврди Дејан Трајковић.
Дејана Вукадиновић
Извор: ВВС на Српском
