Десет сукоба израелских снага безбедности са Хезболахом, Хамасом и Исламских џихадом није донело много мира овом делу Блиског истока. Израел је сваки пут проглашавао тактичке победе и неутрализовао важне или кључне лидере ових организација, али без претераног утицаја на безбедност региона. Међу 30 мртвих у претходна четири дана су и шесторица лидера Исламског џихада
Све је почело Интифадом и бацањем камења на израелске војнике у Појасу Газе 1989. године. Четврт века касније, Израелци и Палестинци размењују салве пројектила, које не успева да заустави ни интензивна дипломатска активност Уједињених нација, Катара и Египта.
„Разарање људи и објеката“, како је израелску тактику описао Џерузалем пост, до сада су властима у Тел Авиву доносиле тактичке победе које, међутим, нису битно утицале на стање на палестинским територијама, па су потомци зачетника Интифаде, са камења и Молотовљевих коктела, прешли на пројектиле све већег домета.
У последња четири дана, колико траје последњи у дугом низу сукоба Израела и Палестинаца, припадници Исламског џихада испалили су 900 пројектила, од чега двадесетак у петак ујутро.
Та салва ракета је, практично, означила крај покушаја дипломата да убеде Израел и лидере Исламског џихада да прекину сукобе у којима је, само ове седмице, страдало више од 30 Палестинаца, укључујући и петорицу важних лидера палестинских милитаната.
На безмало хиљаду палестинских пројектила, Израел је одговорио нападима на 144 мете – локације са којих су лансиране ракете, подземне бункере у којима се склапају, као и куће наводних лидера Исламског џихада.
У сукобима је рањено најмање 90 Палестинаца, али тактичка надмоћ Израела, још једном, није успела да заустави ракетне нападе противничке стране, па су аналитичари у питање довели смисленост овакве тактике Израелских одбрамбених снага.
Осим чињенице да су Израелци успели да издејствују приличну равнодушност Хамаса, који је последњих дана, као уосталом и 2014. и 2021. године, са безбедне удаљености коментарисао догађања у Појасу Газе.
И овај пут, лидери Хамаса су коментарисање сукоба оставили представницима те организације који се налазе у егзилу, па је Абдул Џабар Саед, са безбедне дистанце, нови талас насиља назвао „борбом за опстанак“.
„Ми смо победници ове битке упркос жртвама и огромној штети“, рекао је један од лидера Хамаса, чија је организација остала по страни у четири од пет претходних сукоба у Појасу Газе.
У међувремену, у сукобе се реторички укључио и Хезболах, чији је лидер Хасан Насралах оптужио Израел за почетак агресије и смрт палестинских жена и деце, похваљујући, истовремено, лидере Исламског џихада за „миран и мудар одговор“ на потезе Израела.
„Битка за Газу и утиче не само на овај појас већ на читав регион. У вези смо са лидерима отпора у Гази и нећемо оклевати да им пружимо помоћ уколико буде потребно“, рекао је лидер Хезболаха, преноси палестински Фелестин.
Овај конфликт као борбу на живот и смрт виде и Израелци на супротној страни границе.
„Ово је битка за наше животе“, Џерузалем пост цитира Ишаија Трабелсија, становника Сдерота, чије су насеље претходних дана припадници Исламског џихада засипали пројектилима.
Овог пута, упозоравају израелске обавештајне службе, све је већа опасност да би се Хамас могао укључити у борбе, што би практично значило да ће се израелске снаге безбедности суочити са софистициранијим пројектилима, боље обученим борцима и драматично већим опасностима.
Израелци тврде да Хамас, годинама, уз помоћ Ирана и Хезболаха покушава да прикупи значајан број модернијих пројектила, свесно препуштајући улогу ударне песнице палестинског отпора Исламског џихаду.
Истовремено, серија сукоба у Појасу Газе у потпуности је уништила ионако климав ауторитет палестинских власти, а у последњих годину дана очигледан је раст утицаја Хамаса на Западној обали, пре свега у Џенину и Наблусу.
Да ствари буду компликованије, проиранске милиције у Сирији и Либану све чешће тестирају израелску противваздушну одбрану, што Тел Авив покушава да заустави ваздушним ударима на складишта оружја и базе иранске Револуционарне гарде и Хезболаха.
Како наводе израелски медији, једину константу у политици неколико претходних влада у Тел Авиву представља подршка катарским властима да десетинама милиона долара убеде Палестинце да стабилност доноси више користи од непрекидног конфликта.
Релативни мир на палестинским територијама, тврде западне дипломате, готово је искључиво резултат катарских донација, којима се плаћају јавне службе, гориво и храна за најсиромашније.
Идеје за трајније решење бескрајног рата у Појасу Газе варирају између привремене комплетне окупације и распоређивања међународних снага и значајне финансијске помоћи овом региону у нади да ће економски напредак одузети аргументе присталицама оружаног решења међу Палестинцима.
Иако оба приступа делују нереално, стручњаци сматрају да би евентуални успех оваквих иницијатива, бар на неко време разоружао најмилитантније међу Палестинцима и отерао проиранске снаге даље од граница Израела.
У текућем сукобу, који би могао бити заустављен одмах или трајати недељама, стране се боре за нејасне циљеве, па се очекује да једна од страна, у догледно време, прогласи победу и обустави нападе. Док се тако нешто не догоди, и Палестинци и Израелци криће се по подрумима.
Раде Мароевић
Извор: РТС
