Код Ранка Кривокапића јутрос фризура није на „осам и двадес’“. Метнуо Рања да бјежи од милицајског сузавца, не би га стигао ни невесели Вељовић, оно кад је, прије постдипломских, освитао у теретани.
Рања, који је, откако се бави политиком, све своје гласаче може комотно смјестити у једноцифрен број аутобуса, умислио да има политичку тежину да озбиљним институцијама каква је Црква намеће свој ред.
Ранкиша мој зачешљани, није ти то као кад си саслуживао двије деценије овом зликовцу и ставио себи на лоповски начин у џеп 2.000 еура пензије. У исти онај џеп на који је држао руку кад засвира химна Секулина.
Пристао би да и мени поклоне једну порцију сузавца кад би видио да цмиздре и засузе још неки.
Вељовић као оно кад је докторирао, Мило као кад би се вратио на власт, Миливоје из Бајрамовице као кад се преједе пера од лука, Филип без земље као да је постао предśедник шести пут и Пеђа орле Бошковић као да је нашао ђевојку или оно некад кад би чуо четничку пјесму.
