Konj je onog, ko ga jaše,
Sablja onog, ko je paše;
Vino onog, ko ga pije,
Kolo onog, ko ga vije,
Vlast onoga, ko ne gubi,
Cura onog, ko je ljubi!
Ja sam sinoć, pio, pio,
Kažu da sam i pjan bio:
Ljubio sam krčmaricu,
A krčmara progonio;
Digao sam nož s astala,
S carevima boj zadio,
Pa im tada čašom vina
U spokoju duše pio…
To zasita nije tako,
No se šale druzi mili;
Jer ja za to ništa ne znam,
Nego samo – da smo pili.
,,U vinu je istina“
Tako mudri kažu,
A mudraci rijetko
Da ikada lažu;
Ja se za to držim njih,
E to nije šala: -Rad’ istine
vazda pijem iz punog bokala.
Zelena je trava,
Na njoj moma spava
Bijela, rumena.
Sunce grije jarko,
Lice gori žarko
Bijelo, rumeno…
Oj! ti momo mala,
Što si tu zaspala,
Bijela, rumena?
Sunce će da nagne
I lice ti smagne
Bijelo, rumeno.
Napiti se vina,
Naljubit se moma;
Naloviti lova,
Naigrati konja;
Nabiti se boja
Krvavih megdana,
I nasjeći se glava
Srpskijeh dušmana;
Uskrsnuto viđet
Naše Srpstvo milo,
Pa leći, zaspati
I ne dić se više;
Bogu prosto bilo!
Nikac od Rovina
Izvor: ,,Crnogorka“, Cetinje, 7. februara 1885.
