Сваки човек је макар једном осетио дежа ви – феномен „већ виђеног“. За једне је то наднаравни феномен, други га тумаче неуролошки. Шта знамо о томе?
Преселили сте се у нови град и у једном тренутку све вам изгледа блиско? Тек сте упознали неку особу, а имате утисак да сте је већ негде срели? Онда се ради о феномену дежа ви. Име му је 1876. дао француски филозоф и истраживач Емил Буарак – на француском је „дéјà ву“ – већ виђено.
У античка времена грчки филозоф Платон је сматрао да је тај осећај знак из прејашњих живота. Сигмунд Фројд је дежа ви означио као сећање на неку несвесну фантазију, повезано са жељом да се тренутна ситуација поправи. Психијатар Карл Јунг је веровао да је дежа ви повезан с колективном подсвешћу, а у холивудски филмовима је феномен представљен као „грешка у матриксу“.
Разлика у брзини
Џејмс Ј. Ђордано, професор неурологије на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону, каже да дежа ви нема никакве везе с натприродним појавама и да је сасвим нормалан. „Дежа ви је субјективан осећај неке особе, да су се одређени догађаји активности, мисли и осећања већ једном десили, мада то није истина.“
Отприлике 90 одсто људи је већ искусило тај феномен. Што је човек старији, то се феномен ређе јавља.
Ђордано каже да наш мозак ради као времеплов и просторна машина. „Све у садашњој околини се ставља у однос са сличним или несличним доживљајима из прошлости. Тако је мозак у стању да планира будућност. Али се дешава да се сигнали побркају.“
Ђордано сматра да је кључ за разумевање феномена део мозга који се зове таламус. Информације које се добијају слухом, додиром, укусом и другим чулима морају да прођу кроз тај део мозга да би дошли до мождане коре како би се протумачили.
„Ако различите интеракције имају донекле различите брзине, тада доживљај у садашњости може да се осети као прошлост. Наш мозак буквално замени садашњост и прошлост“, каже Ђордано.
Загонетка за науку
Родерик Спирс, ванредни професор за проучавање мигрене на америчком Универзитету Браун, мисли да још увек нема уверљивог објашњења за дежа ви. „Дежа ви је тешко посматрати јер наступа спонтано. Не знамо како да изазовемо такве епизоде у лабораторијским условима“, каже он.
Једна од теорија тврди да се исте информације меморишу у мозгу на два различита начина. Рецимо, мирише вам јело из кухиње, стиже вам порука на мобилни, мачка вам преде на крилу, осећате сунчеве зраке на кожи. Све те утиске мозак повезује и чува као јединствени доживљај. Ако се приликом прераде информација деси минимално кашњење, према теорији, мозак интерпретира то као два догађаја који следе један за другим и даје човеку осећај да се то већ десило у прошлости.
Физичар Мичио Каку је уверен да се ради о сметњи у сећању која наступа када дођемо у околину која има неку сличност са већ виђеним контекстима. Каку има и теорију о томе да ли можемо да прелазимо у паралелне универзуме и шта нам о томе каже дежа ви.
Дежа ви као симптом стреса
„Ако сте под стресом или забринути, мозак је уморан. Мустра наше мождана активности онда може да се мало помери. Тада дежа ви није необичан“, каже Ђордано.
Спирс додаје да људи са вишим нивоом образовања чешће доживљавају овај феномен. „Људи који пуно путују који се могу сетити својих снова и који су склони либералним погледима, чешће доживљавају дежа ви.“
То није психичка сметња
Ђордано каже да дежа ви уопште није знак за психичку сметњу. Здрав човек доживљава често тај феномен у старости између 15 и 25 година. Ипак, ако се дежа ви и у каснијој старосној доби појављује често, на пример више пута месечно, требало би се консултовати с лекаром – нарочито ако феномен наступа заједно са губитком свести или са стањем свести сличном сну.
Спирс каже да дежа ви уобичајено траје само секунду-две и требало би обратити пажњу на то да ли човек има потешкоће да разликује шта је реално, а шта није. Осим тога, ако заједно с тим наступе неки други облици понашања које не може да се контролише – испадање предмета из руку, повишена фреквенција пулса и снажан осећај страха – то су знаци да би требало отићи лекару. Јер то би могли бити симптоми напада епилепсије.
„Највећи број напада почиње у слепоочним режњевима, када су они преоптерећени, а погођена особа само полусвесна, дакле није потпуно изгубила свест. То може бити пропраћено осећањем као што је дежа ви.“
Генерално су научници сагласни у оцени какав је осећај дежа ви. Постоје различите теорије о томе шта га изазива. Али то научници још не знају. Спирс каже: „Једноставно, за то још немамо солидно структурно објашњење.“
Апарна Рамамурти
Извор: Дојче Веле
