Зна да оде у Цариградску патријаршију, зна ево и у Венсминстерску опатију, можда га ипак пут нанесе, и до ћивота Светог Петра Цетињског. На кољенима, дакако
Пише: Наш стални дописник са Дивљег Запада, Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Јуче смо имали праву духовну испашу читајући текст Др Душана Крцуновића о ”византијским сликама” из Лондона. Да не препричавам, и да не понављам: највећа свечаност у евро-атланском свијету неодољиво је подсјећала на неку немањићку или византијску фреску из Средњег вијека, више него на конгрес ДПС-а. А на тој фресци уочени су и неки Јудини сљедбеници. Многи су се запитали о коме је ријеч? Могуће да би се у оквир ове метафоре могле смјестити слике разно-разних фактора и лица, али ево да погађам: г. Мило Ђукановић?
Овај предсједник демократске државе, са владарским стажом неког дуговјечног монарха, јуче се нашао у Лондону, да у овом фестивалу црквености и традиције проведе своје посљедње политичке дане. И добро је да се није понашао као на Цетињу, прије двије године – јер би био ухапшен! Тамо је, наиме, у септембру 2021.г., организовао грађане да блокирају саобраћајнице како се традиционални вјерски чин не би одржао у Цетињском манастиру. Овдје у Лондону, дошао је да подржи традиционални вјерски чин, док су неке људе хапсили по лондонским улицама.
А није да није знао – шта се то збива у Цетињском манастиру. Тамо је знао доћи и да наложи бадњак, и да цјелива крст и ћивот. Потом је направио барикаде како други, позванији од њега за такве ствари, не би могли приступити да цјеливају. Издајник и превратник оних врједности које је сам, лично и јавно, промовисао. Ваљда ће му, у будућим данима политичке пензије, прорадити савјест. Зна да оде у Цариградску патријаршију, зна ево и у Венсминстерску опатију, можда га ипак пут нанесе, и до ћивота Светог Петра Цетињског. На кољенима, дакако.
До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом
