У многим текстовима Дитрих Бонхефер се питао како је могуће да цела нација подлегне под утицај једног режима, па се тако заустављао на појмовима ’глупост’, ’моћ’ и ’зло’. Немачки филозоф, теолог и на крају жртва нацистичког покрета Дитрих Бонхефер (1906-1945) посветио је свој живот борби против ’сулудих Хитлерових идеја’, како је писао. Шта је записао о глупости у нади да је боље разуме и нађе начин да се са њом избори?
Глупост и Бонхефер
„Глупост је опаснији непријатељ добра него што је то зло. Против зла можемо да се бунимо, оно се може разоткрити, у случају нужде и спречити силом. Зло увек у себи носи клицу сопственог уништења зато што код људи изазива макар непријатност.
Против глупости смо немоћни“, у уводном делу текста О глупости записао је Бонхефер.
По Бонхеферовим речима за разлику од зликовца, глупак је задовољан собом. Чак је и опасан јер је раздражљив и лако прелази у напад. Зато Бонхефер саветује да са глупаком будете обазривији него са зликовцем. „Никада не треба глупака да убеђујете аргументима. То је бесмислено и опасно“, саветовао је филозоф.
Ко је глупак?
„Да бисмо знали како да изађемо на крај с глупошћу, морамо да покушамо да схватимо њену суштину. Једно је сигурно: она у суштини није дефект интелекта, него људскости. Има људи интелектуално веома добро опремљених, који су глупи. Има и интелектуално успорених који су све само не глупи. То откривамо у одређеним ситуацијама“, пише Бонхефер. Утисак да је глупост урођена слабост није тако јак као онај да људе у одређеним ситуацијама начине глупима, односно да сами допуштају да буду заглупљени.
„И можемо да видимо да људи који живе одвојено од осталих, усамљени, ту ману ређе поседују него људи или групе људи који имају потребу за дружењем или су на то упућени.
Чини се, дакле, да је глупост више социолошки него психолошки проблем. Она је резултат деловања извесних историјских околности на човека, психолошки феномен који прати одређене спољашње прилике“, можете прочитати у тексту О глупости. Овде се Бонхефер позивао на своје и искуство својих савременика у годинама Хитлерове ’хипнозе’ нације и питао се: Како је могуће да сваки јак развој спољашње силе политичког или верског типа погађа толики број људи и то – глупошћу?
Глупост у пракси
„Ово је као неки социо-психолошки закон – моћ једних зависи од глупости других. Никада људске интелектуалне способности не бивају умањене нити нестају, већ утицај и утисак који снажан пораст моћи у јавној сфери оставља на одређене људе одузима њихову самосталност. Они мање-више несвесно одустају од самосталности у ситуацији у којој се налазе“, тврдио је Бонхефер. Може се његова идеја и овако пренети – снажан пораст моћи било политичке било верске зарази велики део човечанства глупошћу.
Како ово у пракси функционише?
Прво, глупост никога не спречава да обавља функцију или власт. Историја је сведок да су врховне позиције биле преплављене људима окарактерисаним као глупим (они други, паметни, се искључују, одстрањују, убијају).
Моћ има такву природу да захтева да се људи ’предају’ у смислу да предају своје способности неопходне за промишљања, расуђивање и критичко мишљење. Или, по мишљењу Бонхефера, што више неко постаје део естаблишмента, то мање постаје индивидуа:
„Харизматичан, занимљив човек, интелигентан, разумног односа према стварима, постаје имбецилан чим преузме дужност. Као да су га обузеле пароле, крилатице и слично. Он је под чаролијом, заслепљен је, злоупотребљен, злостављан у самом бићу.“
Зло, глупост, Бонхефер
Као сведок времена снажног успона политичке моћи једне струје, Бонхефер је упозоравао да је глупост опаснија од зла. Она има већи потенцијал да оштети животе. Више штете може да учини један моћни глупак него читава банда сплеткароша. Са злом знате како ћете, знате како да заузмете став. Али, глупост је по Бонхеферу тешко искоренити.
Ко год жели да преузме власт, њему су потребни глупи људи да раде свој посао, да буду вођени и да им се управља. Тако и зло може да влада ако има своје ’глупаве играче’, било у широј јавности било у корпоративним или државним круговима.
Глупост може да вас насмеје, рекао би Бонхефер. Медији данас свакога на то подсећају. Али, када завлада, када препознате пароле, крилатице и фразе, искључење здравог разума и критичку мисао, треба да се забринете и уплашите. Тако је писао Бонхефер, Немац и филозоф, обешен у концентрационом логору пред сам крај рата јер га није красила глупост и никако му није ишло са паролама.
Мирјана Пашћан
Извор: Бонитет
