U nacističkom bombardovanju Narodne biblioteke 6. aprila 1941. uništen je gotovo celokupan nacionalni bibliotečki fond, oko pola miliona knjiga
Izvođenjem „Ninja sili nebesnije“, najpoznatije i najduže pesma prvog srpskog kompozitora Kir-Stefana Srbina, započeo je umetnički program svečanog otvaranja nove zgrade Narodne biblioteke Srbije u zdanju i na adresi gde se i danas nalazi.
Kao što nije slučajno nova zgrada Narodne biblioteke otvorena 6. aprila 1973. godine, tako nije slučajnost ni što je svečanost započela pevanjem kompozicije kir-Stefana Srbina.
Oko pola miliona knjiga, bezmalo ceo nacionalni bibliotečki fond, izgoreo je u bombardovanju zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu 6. aprila 1941. godine. Među nebrojenim srpskim kulturnim blagom koje je zauvek nestalo bio je i original najstarijeg srpskog poznatog muzičkog rukopisa iz druge polovine 14. veka: „Ninja sili nebesnije“ – nebeske sile.
Bombarder iz pravca Velikog ratnog ostrva
Nacističko bombardovanje Beograda počelo je u zoru 6. aprila 1941. godine i posejalo teror među civilnim stanovništvom: oko polovine Beograđana pobeglo je iz grada pred naletima nemačkih bombardera koji su nekoliko dana zasipali grad bombama.
Prema istorijskim zapisima nacionalna biblioteka gađana je u tri naleta tog 6. aprila: u ranim jutarnjim satima, oko podneva i popodne. Taj treći nalet, kada su bombarderi došli iz pravca Velikog ratnog ostrva bio je poguban.
Na biblioteku je bačena zapaljiva bomba koja je razgorela požar unutar zgrade u kojem je uništeno sve što se u fondovima čuvalo. Jedan od žitelja Kosančićevog venca Sava Veličković pričao je kasnije da je pred njegovom kućom na broju 26 u pola noći bilo „svetlo kao u podne“ od požara Narodne biblioteke na broju 12.
Požar je danima gutao knjige i vrednu građu. Zgrada je bila zaključana, a pokušaji žitelja Kosančićevog venca da dozovu vatrogasce, uđu u zgradu i pokušaju da spasu što se spasti moglo nisu urodili plodom. Skrhan i očajan čuveni upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve Radoslav Grujić opisao je u svojim sećanjima kako je dva dana bespomoćno dolazio na Kosančićev venac i okamenjen gledao kako gori biblioteka uzalud pokušavajući da nađe nekog da pomogne u spasavanju građe i gašenju požara.
Trećeg dana „kada sam došao na zgarište, već je sve bilo izgorelo i videla se samo velika naslaga od žara narodnog duhovnog blaga, skupljanog i čuvanog u Narodnoj biblioteci više od jednog veka“.
Nacionalni fond nestao u plamenu
U izveštaju stručne komisije iz januara 1942. godine o tome šta je sve uništeno u nacističkom bombardovanju Narodne biblioteke navodi se da su uništene sve zbirke, osim muzikalija i svi inventari na osnovu kojih bi mogla da se proceni šteta. Rečju, nikada nije u potpunosti ustanovljeno šta je sve nestalo u požaru.
O godišnjicama, kao što je ova, podseća se da je u ovom kulturcidu, kako ga je prošle godine na ovaj dan nazvao današnji upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo, uništen skoro čitav nacionalni fond.
A on je početkom 1941. obuhvatao oko 345.000 naslova monografskih publikacija u oko 500.000 svezaka, 1.365 rukopisa, 226 ranih štampanih knjiga, oko 6.260 brojeva časopisa i novina, oko 3.770 pisama i 1.447 jedinica kartografskog materijala, grafika i fotografija.
Između ostalog, zauvek su izgubljeni rukopis iz prve polovine 15. veka koji je sadržavao „Slovo ljubve“ despota Stevana Lazarevića, dela stare srpske književnosti, zbirka turskih dokumenata o Beogradu i Srbiji, rukopisi sa korekturama pisaca, među njima „Zona Zamfirova“ Stevana Sremca i „Priče“ Bore Stankovića, kao i pisma Karađorđa, Dositeja Obradovića, Sime Milutinovića Sarajlije, Vuka Karadžića, Đure Daničića. Stručnjaci kažu da je izbrisan i trag o srpskom novinarstvu u Kraljevini Srbiji jer je izgoreo veliki broj kompleta novina i časopisa koji su izlazili od 1880. do 1941. godine.
Ovde treba staviti tri velike tačke jer je spisak predugačak i nikada neće moći da bude do kraja zaključen.
Najveća lomača knjiga
Bombardovanje Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine najveći je pojedinačni ratni zločin nad kulturnim nasleđem tokom Drugog svetskog rata koji nikada nije sankcionisan niti pravno kvalifikovan.
Ukazujući na ovo, dugogodišnji upravnik Narodne biblioteke Srbije, istoričar Dejan Ristić, koji je građu i svedočenja o stradanju biblioteke na Kosančićevom vencu pretočio u svoju knjigu „Kuća nesagorivih reči“, ističe da je ovim činom načinjena nenadoknadiva šteta srpskom kulturnom nasleđu i našem identitetu, ali ne samo njemu.
„Imajući u vidu da se u fondovima i zbirkama Narodne biblioteke čuvalo ne samo ono što je bilo srpske provenijencije, mada je pre svega bilo to, već i šire jugoslovenske i s druge strane evropske, šteta je pričinjena i širem evropskom kulturnom nasleđu. Lomača koja je zapaljena 6. aprila gorela je do 9. aprila i bila je najveća lomača knjiga koju su nacisti zapalili bilo gde u Evropi“, ističe Ristić za RT Balkan.
On dodaje da je čitav grad bio prekriven pepelom nastalim na zgarištu Narodne biblioteke Srbije, najvećom, najbogatijom i najznačajnijom zbirkom pokretnog kulturnog nasleđa srpskog naroda.
„Nešto poput spaljivanja moštiju Svetog Save krajem 16. veka u simboličkom smislu, kada je taj pepeo sa lomače svetitelja bio razvijen ne samo širom Beograda, već u simboličkom smislu i širom srpskih zemalja“, kaže Ristić.
120 limenih sanduka
Danas se navodi da je lomaču knjiga, pukim slučajem, izbegao tek mali deo fonda, ostaci ostataka – Zbirka muzikalija koja je bila u biblioteci Muzičke akademije i jedno žitije iz druge polovine 14. veka koje je bilo na pozajmici.
Tužno je i upozoravajuće da su u bombardovanju Narodne biblioteke najverovatnije poslednje stradale najvrednije knjige i rukopisi – oni koji su se nalazili u podrumu biblioteke. Bomba je pala na krov zdanja i vatra se odatle širila na donje spratove. Da je biblioteka bila otključana, da je bilo vatrogasaca, možda bi barem deo kulturnog blaga mogao biti spasen. Ali to nije bio slučaj.
Kao što ni najvrednija građa spakovana u 120 limenih sanduka i spremna za evakuaciju nikada nije izmeštena na bezbednu lokaciju.
Ministar prosvete i crkvenih dela Miloš Trifunović je 3. aprila naredio obustavljanje mera evakuacije ne samo kada je Narodna biblioteka Srbije u pitanju, već i Državni arhiv Srbije, Etnografski muzej, Narodni muzej Srbije i Književna štamparija, ukazuje Ristić.
„Tog 3. aprila Trifunović poziva direktore nacionalnih institucija da im naloži obustavljanje evakuacije, a kada su oni krenuli da protestvuju, on izgovara onu sramotnu rečenicu: ‘Metnite u podrume, zbrinite kako znate’. I faktički građa je samo čekala da bude uništena“, napominje naš sagovornik.
On ističe da je bez ikakve sumnje primarna odgovornost na nacističkoj Nemačkoj, ali da deo odgovornosti snose i jugoslovenske vlasti koje se nisu starale o Nacionalnoj biblioteci u međuratnom periodu.
„Treći nivo odgovornosti, najmanji, ali postoji, to je neorganizacija unutar same Narodne biblioteke, da se ono najvrednije, što je moglo da se dislocira prethodnih nedelja ili meseci, jer je bilo jasno šta će doći, da bude dislocirano na bezbedne lokacije. Ono najvrednije je moglo da bude izmešteno na vreme uprkos ignorantskom i neodgovornom stavu i jugoslovenskih vlasti“, ističe Ristić.
Želeli da unište kulturni identitet naroda
General-pukovnik nacističke avijacije Aleksander Ler u prvom istražnom iskazu datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. godine naveo je da mu je lično Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda, kao i da je u prvom naletu trebalo da unište Narodnu biblioteku.
Na pitanje zašto baš biblioteku, odgovorio je: zato što čuva ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.
U pojedinim medijima i na društvenim mrežama može se naći izveštaj koji potire ovu tvrdnju i navodni original zapisa sa saslušanja u kojem Ler kaže da nije imao naređenje za bombardovanje objekata koji nisu ratni i civilnog stanovništva.
Narodna biblioteka bi, prema tome, bila nekakva „kolateralna šteta“.
Nevažno je da li je iskaz generala Lera o nebombardovanju civilnih objekata pravi ili lažan. Posledice bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine pokazuju jasnu i nedvosmislenu nameru.
Samo prvog dana bombardovanja na Beograd je bačeno 218 tona eksploziva, tokom tih nekoliko aprilskih dana ukupno oko 440 tona. Oštećena je gotovo polovina celokupnog stambenog fonda grada, odnosno 9.365 zgrada, a potpuno su uništena 682 objekta. Među njima je bila i Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu: redak zločin nad identitetom i kulturnim nasleđem jednog naroda.
Da Narodna biblioteka nije bila slučajan cilj, pokazuje i to što je gađana u tri naleta. Štaviše, to čak i nije bio prvi put da je bombardovana. Bila je na meti Austrougarske i tokom bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu.
Tada se nalazila u Kapetan-Mišinom zdanju i deo njenog fonda je već bio evakuisan, pa razmere uništenja nisu bile tako nepovratno katastrofalne kao nepunih trideset godina kasnije.
Izvor: Jelena Čalija / rt.rs
