Са Катедре за српски језик поручили су заговорницима коришћења родно сензитивног језика да су се упустили у интервенцију у структури језика и нормирање нечега о чему појма немају
Наметање родно сензитивног језика је потекло из Европске уније, али су чак и тамо послушали своју струку и одлучили да то остане на нивоу препоруке, рекао је за РТ Балкан управник Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду Вања Станишић поводом нове најаве званичника у Србији да ће од јуна 2024. године коришћење родно осетљивог језика у медијима и институцијама бити обавезно.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је скуп „Друштвени дијалог – како до родно осетљивог језика“, на коме су, како истиче Станишић, изостали представници кључних институција попут Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика.
„То је било изнето као примедба министру“, истиче он и додаје да су професори са Катедре за српски језик поручили заговорницима коришћења родно сензитивног језика да су се „упустили у интервенцију у структури језика и нормирање нечега о чему појма немају“.
„Без мушког рода, ни они сами не могу да говоре, колеге су им понудиле сијасет примера“, навео је Станишић.
Под маском бриге за равноправност полова, нестручни људи „мешају бабе и жабе“, оцењује он, при чему само додатно маркирају жене и тиме нарушавају равноправност мушкараца и жена.
Говорећи о позадини иницијативе која, како наводи, за крајњи циљ има да „човечанство промени структуру и психу“, професор објашњава да се само назире ко, и зашто, на томе инсистира.
„Ми само назиремо ко стоји иза свега тога и са којим циљем – онај који даје паре кроз Министарство и није именован, а чији су инструменти невладине организације и удружења жена која то промовишу“, рекао је професор Филолошког факултета.
Министарство организује панеле са ставом „ми ово спроводимо, а помоћ струке нам треба због неких ‘дилемица'“, наводи Станишић и истиче да на панелима на којима се разговара о обавезном коришћењу родно сензитивног језика „редовно седе представници невладиних организација и либералних медија“.
Професор Станишић, ипак, сматра да Mинистарство неће моћи да спроведе закон.
„Мој је утисак да ће они тај закон оставити на леду, да неће моћи да га спроведу. Неће моћи да осмисле кажњавање, неизводљиво је. Тај језик се не може говорити. Све је то потпуно бесмислени терор. Највероватније ће морати да се уради онако како је у ЕУ“, закључује он.
Језички и културни инжењеринг
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар рекао је за РТ Балкан да спонтано развијене форме исказивања мушког и женског рода у српском језику никада нису биле проблем.
„Реч је о једном идеолошком насиљу над језиком, будући да оне форме исказивања женског односно мушког рода које су природно и спонтано дошле никада нису биле проблем да буду у употреби. Овде је реч о идеологији која, подређивањем државе, за коју је превасходно одговорна власт и председник републике, на неки начин инструментализује употребу језика са прецизним циљем да се промени однос према стварности“, рекао је Ломпар.
Он је оценио да је у питању апсолутни језички и културни инжењеринг који се спроводи насилним средствима без икакве лингвистичке потребе.
„У српском језику постоји врло велика отвореност према иновативним садржајима које улазе спонтано, било да је реч о речима страног порекла, било да је реч о обичајним формама. Нови свет, који се обликује на наше очи, укида сваки спонтанитет“, наводи професор.
Инсистирање на коришћењу родно осетљивог језика у Србији је, сматра Ломпар, произашло из идеологије америчког преуређења света, која је прво постала обавезујућа у западним друштвима, онда је колонизацијом земаља источне Европе постала обавезујућа за све грађане.
Закон о родној равноправности који је усвојен 2021. године предвиђа, између осталог, обавезно коришћење родно сензитивног језика у медијима и институцијама.
Циљ таквог изражавања је, како је наведено, већа видљивост жена у свим сферама живота, а родно осетљив језик је „средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу“.
Вештачка творевина која ће изазвати много проблема
Како то изгледа у пракси, објаснила је професорка Филолошког факултета Рајна Драгићевић за портал „Еспресо“ након што је саопштено да руководиоци Завода за унапређивање образовања и васпитања не подржавају коришћење родно сензитивног језика у школским уџбеницима.
„Слажем се с предлогом ЗУОВ-а да ‘родно осетљив’ језик треба да буде избачен из уџбеника зато што је то вештачка творевина која би изазвала бројне проблеме. Реченица написана таквим „језиком“ не само што је неприродна већ и отежава разумевање њеног садржаја, нпр. Индијанци/Индијанке су живели/живеле у резерватима. Оваквим усложњавањем реченичних чланова лекције постају нејасне и несавладиве“, истакла је она.
Осим тога, оценила је Драгићевићева, мења се и њихов информативни фокус.
Уместо да ученик размишља о податку који доноси реченица (у наведеном примеру то је живот Индијанаца у резервату) могао би помислити да је тежиште реченице на томе да су и Индијанци и Индијанке живели у резервату. Лекције морају бити написане кратким, јасним и разумљивим реченицама, а реченице тзв. родно осетљивог језика су нејасне и немају информациони центар јер се он губи у непрегледним, тромим и неприродним реченицама“, објаснила је она.
Поводом усвајања Закона о родној равноправности стручњаци из Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика су закључили да су тим законом „угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика“.
У саопштењу Матице српске тада је наведено да је „недопустиво доношење Закона чији је неодвојив елемент обавезна употреба родно осетљивог језика, прописана без ваљане јавне провере његове оправданости и без консултовања и сагласности струке и њених органа“, као и да имајући у виду све његове недостатке, „тај закон треба укинути и донети нов“.
Такође се истиче да је „недопустива облигаторност у употреби родно осетљивог језика, уз увођење цензуре, вербалног деликта и драконских казни“.
„Тиме је уведен језички тоталитаризам и прекршено уставно право сваког грађанина Србије – право на слободу мишљења и изражавања“, наводи се у саопштењу Матице српске уз објашњење да се „именички род у српском језику не заснива као категорија на ‘облицима за род'“, већ да је он „класификациона категорија – неке именице су просто мушког, друге женског, треће средњег рода и не мењају се по родовима“.
Како упозоравају, „буквализам наметнут Законом могао би дубински променити српски језик“.
Извор: Анастасија Јездић/rt.rs
