Ukrajinska protivvazdušna odbrana ima velikih problema sa borbenim dronovima proizvedenim u Iranu koje koristi ruska vojska. Izrael poseduje efikasan ptotivdronovski sistem, ne bi da kvari odnose sa Rusijom, ali je veoma zainteresovan da isproba efikasnost svog sistema protiv iranskih dronova u ratnim uslovima. I iritira ga saradnja Moskve sa Teheranom, arhineprijateljem jevrejske države. Rat u Ukrajini potpuno menja geopolitičku situaciju u svetu
Nova izraelska vlada, ponovo na čelu sa Benjaminom Netanjahuom, promenila je donekle odnos prema ratu u Ukrajini. Prethodna vlada je bila strogo neutralna, nikako nije htela da poremeti odnose sa Ruskom Federacijom koja je jevrejskoj državi potrebna pre svega zbog situacije u Siriji, ali i šire po bliskom istoku.
Do delimične premene u shvatanju sopstvene neutralnosti došlo je kada je ruska vojska za napade u Ukrajini počela da koristi dronove proizvedene u Iranu. Jerusalim Iran smatra svojim smrtnim, moglo bi se reći i „najsmrtnijim“ neprijateljem, sa kojim je sada Moskva, priterana uza zid sankcijama Zapada, počela da sarađuje, a prijatelj mog neprijatelja je moj…
Pojava ubojitog ratnog oruđa iranske proizvodnje na ukrajinskom nebu promenila je emotivan odnos mnogih Izraelaca prema ratu u Ukrajini, ali i situaciju u praktičnom, vojno-tehničkom smislu. Izraelska vojska je ponudila Ukrajini da joj proda – naravno ne da daruje, platile bi svakako držve članice NATO-a – svoj sistem odbrane od dronova. On je proveren kompjuterskom simulacijom, isprobavan u sopstvenim, polumirnodopskim uslovima jer bi takvi dronovi mogli da se kosiste i za napade na jevrejsku zemlju. Ali ako se bude koristio u ratnim uslovima u Ukrajini izraelska vojska će dobiti nove precizne podatke o dejstvima i moći svog „protivdronovskog“ sistema, mogla bi da usavršava svoju tehnologiju.
Kijev je tražio od Izraela i provereno efikasan protivraketni štit za zaštitu od ruskih raketa, ali to je već prilično striktno odbijeno: obaranje iranskih dronova, makar ih koristila ruska vojska, to može; direktno obaranje ruskih raketa izraelskim protivraketnim sistemom moglo bi isvuviše da iritira Kremlj, da se tumači kako zauzimanje strane u ratu. Za sada.
Efikasna ratna upotreba dronova
Rusija sve više koristi dronove Geran-2, zapravo preimenovani iranski Šahed-136. Nije lako oboriti taj dron, iako ne leti brzo, nekih 185 km/h, ali mala visina leta i neznatan radarski odraz čine taj jednostavni i jeftini deltakrilac vrlo efikasnim sredstvom, pisalo je „Vreme“ u tekstu Rat gradova i dronova.
Na zemlji se čuje karakterističan zvuk koji može da se poredi sa motorom Tomos i onda preostaje vrlo malo vremena da se nešto preduzme. Ukrajinci se trude da gađaju dronove automatskim puškama i puškomitraljezima i ponekad pogode, ali većina prolazi. Taktika primene Gerana-2 je u masovnosti – na jedan objekat dejstva šalje se više komada i time znatno povećava verovatnoća uništenja cilja.
U osnovi, dron se šalje na cilj koji je prepoznat kao unosan. Ako se radi o liniji fronta i bližoj, taktičkoj dubini, položaj cilja može da odredi izviđački dron i da prosledi sliku na zemlju, za pripremu dejstva sa Geranom-2. U borbenoj premijeri iranskih dronova uništavali su artiljerijska oruđa visoke vrednosti kao što su samohotke 203 mm i haubice 155 mm. U ratu gradova poslužili su za uništavanje objekata koji su stotinama kilometara udaljeni od mesta lansiranja. U pripremi za takve zadatke, dron se šalje na let bez povratka na prethodno zadate koordinate. Rusima nedostaje efikasnih sistema za dubinsko izviđanje i zato se problem izbora objekata dejstva jednako odražava i na primenu krstarećih raketa i malih dronova.
Na prvi pogled, pogodniji izbor bi bile rakete kao što su H-101, koje se lansiraju sa strategijskih bombardera i do cilja dolaze brzinom krstarenja od orijentaciono 700 km/h, ili kvazibalistička raketa 9M723 za sistem Iskander, koja može da u delu putanje leti brzinom 5,9 puta većom od brzine zvuka. Njihove bojeve glave od 400 kg desetak puta su veće od tereta koji nosi Geran-2.
Međutim, te “velike” rakete su preskupe i ne može brzo da se obnovi njihova zaliha. Dronovi su neuporedivo jeftiniji, mogu jednostavno i masovno da se proizvode i pokazalo se da su njihove šanse da savladaju odbranu sasvim solidne. Neki otkažu, neki bivaju oboreni, ali dovoljno dronova dolazi tamo gde su poslani.
Dronovi proizvedeni u fabrici Iranske islamske revolucionarne garde predstavljaju veliki problem ukrajiskom PVO. Sada se već zna da nije dobro slati lovce na dronove, jer je ukrajinska avijacija 12. oktobra prošle godine ostala bez jednog MiG-29 u pokušaju da obore Geran-2 iznad grada Vinice. Previše se približio i na zemlju su pali ostaci obe letelice. To je bukvalno bilo „klanje vola za kilo mesa“.
Nije čudo da je Kijev zainteresovan za izraealski sistem protiv dronova, a Izrael je veoma zainteresovan da se odbrana od iranskih dronova testira u ratni uslovima.
J.H.
Izvor: Vreme
