Ni Goraždevac ni Srbobran, kao ni Dečani, ne nalaze se na Kosovu već su smešteni u, kako se obično kaže – pitomoj (po prirodnim blagodetima i lepoti) Metohiji
Nedavni događaji na Kosovu i Metohiji stavili su neka naselja u ovoj našoj južnoj pokrajini u žižu pažnje javnosti i izazvali brojne napise u medijima. Evo nekih naslova iz dnevne štampe: „Čiji su srpski Dečani?“; „Otimaju nam Dečane“; „Patrijarh stigao u Visoke Dečane“; „Oružani incident u srpskoj enklavi Goraždevac na Kosovu“; „U kosovskom selu Goraždevac kod Peći ispaljeni su hici iz vatrenog oružja“; „Kosovo – još jedan napad na Srbe u mestu Srbobran“.
U pomenutim, a i drugim, iskazima potkrali su se neki jezički, kao i nejezički propusti. Prvo, ni Goraždevac ni Srbobran, kao ni Dečani, ne nalaze se na Kosovu već su smešteni u, kako se obično kaže – pitomoj (po prirodnim blagodetima i lepoti) Metohiji.
Goraždevac je staro srpsko metohijsko (dakle ne kosovsko) selo, koje se pominje još 1220. godine u povelji Stefana Prvovenčanog manastiru Žiči, a pominjaće se i kasnije kroz srednji vek i tursko doba – uvek kao srpsko selo, što je ostalo do današnjeg dana. U njemu se nalazi najstarija crkva brvnara – 16. veka, a Goraždani imaju i školu još od davne 1898. godine. Svoje selo Goraždani, pripadnici kosovsko-resavskog dijalekta srpskog jezika, zovu GorAždevac (sa kratkim silaznim akcentom na prvom a). Prema pravilima standardne akcentuacije, ovo selo se zove GOraždevac (sa kratkim uzlaznim akcentom na o), a ne, kako se to na televiziji ovih dana čulo Goraaaždevac (sa dugim uzlaznim akcentom na prvom a).
Srbobran je novije selo, nastalo između dva svetska rata od doseljenika mahom iz Srbobrana u Bačkoj, i to na teren zvan Sovljak, na kome je do tog vremena bila šuma.
Dečani su takođe metohijsko selo, sa znamenitim istoimenim manastirom – Visoki Dečani. Često se ime ovog sela (ponekad i manastira) čuje i u obliku Dečane. Pitanje koje se neretko postavlja glasi – koji je od ova dva naziva pravilan?
Pravilna su oba oblika. Stariji je oblik Dečane, jer se radi o starim imenicama na -anin (Dečanin<Detčanin), koje su u množini imale oblik sa e (Detčane). Vremenom su ove imenice u nom. množine dobile -i tj nastavak -anin (Dečani, kao građani) u kom je zapisana i ova imenica u Dečanskim hrisovuljama 1330. godine (što je i najstariji zapis). Bez obzira na to kako se završava ova imenica ima množinsku promenu – (u) Dečanima, (vidim) Dečane. Dvostruki oblik množine imaju i druga sela u blizine – Papraćane im Papraćani, Loćane i Loćani, Glođani i Glođane itd.
Tekst je objavljen u Politici decembra 2015. god.
Oprema: Stanje stvari
