Предсједник Црне Горе нема овлашћење да указом распусти Скупштину ни по измењеном Закону о предсједнику Црне Горе
Чланом 7е измијењеног Закона о предсједнику Црне Горе, нормирано је да је предсједник „дужан да донесе указ о распутшању Скупштине, ако Скупштина не изабере Владу у року од 90 дана од дана кад Предсједник први пут предложи Мандатара у складу са чланом 7а овог закона.“ Овим се нормира предсједникова дужност да распусти Скупштину тако што се веже искључиво за ситуације када предсједник предложи мандатара/мандатаре у складу с чланом 7а измијењеног Закона, а Скупштина не изабере мандатара у року од 90 дана од дана предлагања првог мандатара.
Међутим, може бити да предсједник државе уопште не предложи мандатара, већ да га именује Скупштина у складу с чл. 7ф измијењеног Закона, што се и догодило у случају покушаја избора 44. Владе. У тим случајевима међутим, није могуће примјенити чл. 7е измијењеног Закона којим се регулише обавеза распуштања Скупштине. Тај члан се примјењује само када предсједник предложи мандатара и то се изриком дефинише у самом члану, који се позива на чл. 7а измијењеног Закона и рокове дефинише управо с позивом на тај догађај.
Kада мандатара не предложи предсједник, већ Скупштина, што представља ситуацију из чл. 7ф измијењеног Закона – уопште не постоји могућност распуштања Скупштине на основу чл. 7а – у тој ситуацији, нити теку рокови из чл. 7, нити се ствара било каква могућност примјене ове норме. Аналогна примјена норме из чл. 7а у ситуацијама које еxпрессис вербис не потпадају под ту норму, било би огољено кршење Устава и Закона.
Да би та могућност постојала, било је потребно увести нову одредбу у измијењени Закон, која би гласила: „Предсједник је дужан да донесе указ о распутшању Скупштине, ако Скупштина не изабере Владу у року од 90 дана од дана када Скупштина именује Мандатара у складу са чланом 7ф овог закона“.
Kако та норма не постоји, не постоји ни могућност распуштања Скупштине у конкретној ситуацији.
Др Владан С. Бојић, адвокат
