Западни лидери приватно су саопштили украјинском предсједнику Володимиру Зеленском да Украјина не може добити рат против Русије и да би ове године требала започети мировне преговоре с Москвом у замјену за ближе везе с НАТО-ом. Ове приватне комуникације су у супротности с јавним наступима западних лидера који рутински изјављују да ће наставити подржавати Украјину онолико колико је потребно да оствари побједу на бојном пољу.
Вол стрит журнал, који је извијестио о приватним порукама Зеленком, такођер пише:
“Јавна реторика прикрива продубљивање приватних сумњи међу политичарима у Великој Британији, Француској и Њемачкој да ће Украјина бити у стању да протјера Русе из источне Украјине и Kрима, које Русија контролише од 2014., и увјерења да Запад у стању још дуго подржавати ратна дејства, посебно ако сукоб доспије у ћорсокак, кажу званичници из три земље.
„Стално понављамо да Русија не смије да победи, али шта то значи? Ако рат потраје довољно дуго овим интензитетом, губици Украјине ће постати неподношљиви’, рекао је високи француски званичник. ‘И нико не вјерује да ће успјети повратити Kрим.’
Француски предсједник Емануел Макрон и њемачки канцелар Олаф Шолц рекли су Зеленском на вечери у Јелисејској палати раније овог мјесеца да мора размотрити мировне преговоре с Москвом, пише Журнал.
Цитирајући свој извор, новине су пренеле како је Макрон рекао Зеленском да су “чак и смртни непријатељи попут Француске и Њемачке морали склопити мир након Другог свјетског рата”.
Макрон је рекао Зеленском да је “био велики ратни вођа, али да ће на крају морати да буде државник који ђелује политички и доноси тешке одлуке”, објавиле су новине.
На Минхенској сигурносној конференцији прошле седмице, генерал Петр Павел, новоизабрани предсједник Чешке Републике и бивши командант НАТО снага, изјаљује:
“Можда ћемо се наћи у ситуацији у којој би ослобађање неких дијелова украјинске територије могло донијети више губитака људских живота него што би друштво могло поднијети. … Можда ће доћи тренутак када би Украјинци могли почети размишљати о другом исходу.”
Чак и када је био командант НАТО-а, Павел је био реалиста у погледу Русије. Током контроверзних ратних игара НАТО-а са 31.000 војника на руским границама 2016. године – што је био први пут у 75 година да су њемачке трупе кренуле истим правцем као у вријеме нацистичке инвазије на Совјетски Савез – Павел је одбацивао помпе о руској пријетњи НАТО-у.
Павел, који је у то вријеме био предсједавајући војног комитета НАТО-а, рекао је на конференцији за новинаре у Бриселу да “циљ НАТО-а није да створи војну баријеру против широке руске агресије, јер таква агресија није на дневном реду и не постоје обавјештајне процјене које би тако нешто сугерисале.”
Тадашњи њемачки министар вањских послова Франк-Валтер Штајнмајер такођер је прихватио реалну политику према Русији, рекавши: „Оно што сада не бисмо требали чинити је да додатно распламсавамо ситуацију звецкањем оружјем и ратним хушкањем. Kо вјерује да ће симболична тенковска парада на источној граници алијансе донијети сигурност, вара се.”
Умјесто агресивног става НАТО-а према Русији који би могао имати супротне резултате, Штајнмајер је позвао на дијалог с Москвом. “Исправно нам се савјетује да не стварамо изговоре за обнављање старе конфронтације”, рекао је он, рекавши да би било “фатално тражити искључиво војна рјешења и политику застрашивања”. Под америчким водством НАТО очигледно није послушао тај савјет, јер је наставио да распоређује више трупа у Источну Европу и да наоружава и обучава Украјину (под окриљем претварања да подржава споразум из Минска).”
Прије своје интервенције у Украјини, Русија је навела ширење НАТО-а на исток, распоређивање пројектила у Румунији и Пољској, ратне игре у близини њених граница и наоружавање Украјине као црвене линије које је Запад прешао.
Након годину дана рата, чини се да се западни лидери сада окрећу реалистичком приступу. Мацкон је, на примјер, на Минхенској сигурносној конференцији одбацио сваки разговор о промјени режима у Москви.
Вашингтон није коментирисао причу Журнала о приједлогу мировних преговора за оружје. Амерички државни секретар Антони Блинкен прошлог је мјесеца за Вашингтон пост говорио о наоружавању Украјине послије рата, али није рекао ништа о томе да би Украјина требала тражити мировне преговоре.
“Морамо размишљати – и то јесмо – о томе како изгледа послијератна будућност како бисмо осигурали сигурност и стабилност за Украјинце и сигурност и стабилност у Европи”, рекао је Блинкен на конференцији у Минхену.
Приједлог да се Украјина још више приближи НАТО-у него што већ јесте, с већим приступом оружју након рата, требао би бити на дневном реду на годишњем састанку НАТО-а у јулу, рекао је британски премијер Риши Сунак, на конференцији у Минхену.
“Самит НАТО-а мора дати јасну понуду Украјини, такођер да би Зеленском поклонио политичку побједу коју код куће може представити као потицај за преговоре”, рекао је британски званичник за Журнал.
Договор са НАТО-ом не би укључивао чланство уз његову заштиту по члану 5, извјештавају новине. „Жељели бисмо да имамо сигурносне гаранције на путу ка НАТО-у“, рекао је Зеленски на конференцији за новинаре у петак.
У међувремену, Макрон је, према извјештају WСЈ, рекао да Украјина треба да убрза војну офанзиву како би повратила изгубљене територије, што би Москву требало натјерати да сједне за преговарачки стол.
Из Москве није било реакције на приједлог. Политички аналитичар Александар Меркурис је, у свом видео извјештају у суботу, рекао је да ће Русија вјероватно бити подстакнута да настави борбу умјесто да улази у мировне преговоре уколико буде знала да ће Украјина након рата бити тешко наоружана од стране НАТО-а.
„Руси се никада неће сложити са нечим оваквим“, рекао је Меркурис. “Мора да међу собом говоре да умјесто пристанка на овај план, заправо има више смисла… да наставе овај рат јер је један од циљева [Русије] потпуна демилитаризација Украјине.”
Оно што западне силе предлажу је супротно, рекао је он. С обзиром на то да Русија сматра да побјеђује и “изгледа да постоји опће признање међу западним владама да Украјина не може побиједити у овом рату, … гђе је потицај за … Русију да уопште размотри овај план?”
За Москву, рекао је Меркурис, украјинска демилитаризација је “апсолутна, ствар егзистенције”. Ако Украјина након рата од НАТО-а добије још напредније оружје у односу на оно што би добила „док је рат још у току, онда има још мање смисла“ да Русија „прекине рат и пристане на овај план. ”
Русија се сада суочава са “слабим противником”, рекао је Меркурис, а Москва очигледно више воли то него да се суочи са “додатно ојачаним противником”.
Пише: Џо Лауриа за Consortium News, Превод: Преокрет, Илустрација: MidJourney prompt by Preokret
