Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураМозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Култура сјећања као мјера наше (не)просвијећености

Журнал
Published: 1. март, 2023.
Share
Павловић, Богишић и Матавуљ, (Фото: Архива)
SHARE
(О заборављеним великанима просвјетитељства и културе у Црној Гори)
Павловић, Богишић и Матавуљ, (Фото: Архива)

Kако се односимо према људима који су давали снажан печат културном и грађанском духу старе Црне Горе? Научисмо ли штогод од њих? Сачувасмо ли понуђена знања? Прихватисмо ли дух културе?

Уз Лазу Kостића, Валтазара Богишића, Павла Ровинског, Сима Матавуља, Јован Павловић је увелико уздигао културни и интелектуални живот Цетиња и ондашње Црне Горе.

Током дугогодишњег боравка на Цетињу (1878‒1892) Јован Павловић се доказао као велики и водећи просвјетитељ. Био је уредник „Гласа Црногорца“, часописа „Зета“ и „Црногорка“,  покретач „Просвјете“, првог педагошког часописа у Црној Гори; директор Цетињске гимназије, министар просвјете и црквених ДЈела, управник државне штампарије, главни школски надзорник…

Јован Павловић је у свом стану на Цетињу 1879. отворио прву књижару у Црној Гори, предузео послове око обнављања Цетињске читаонице, био предсједник одбора за подизање „Зетског дома“.

Јован Павловић је 1886. године од стране књаза Николе именован за министра просвјете и црквених дјела. На тој функцији је остао до смрти 1892. године. По заповијести књаза Николе сахрањен је о државном трошку испред Влашке цркве на Цетињу.

Из ових, голих података можемо закључити колико је и шта је све Јован Павловић урадио за Црну Гору. Запитајмо се, не без горчине, колико се ова наша, данашња Црна Гора, потрудила да сачува успомену на Јована Павловића и одужи му се.

Али док год постоји неко сјећање и писање о минулим временима, чак и овај мој скромни допринос о друговању Јована Павловића с краљом Николом и о реаговању краља Николе на комунизам као друштвену појаву мислим да ће Црна Гора бити на добитку. Или можда у општој ксенофобичној атмосфери данашње црногорске политике ви као читаоци овог текста мислите другчије. Сасвим је неважно да ли је ово афирмативно за Црну Гору или је уперено против Црне Горе и њеног идентититета око кога се ломе копља у политици. Битно је да смо се сјетили великог културног прегаоца Јована Павловића и краља Николе, модерног и ангажованог судионика свога доба. Нажалост таквих данас немамо.

То што немамо ни на Цетињу ни у Црној Гори трга, улице, сокачета, књижаре, библиотеке, културне установе са именом Јована Павловића само је један од доказа да се нама култура не прима колико год је калемили, да се као страни заметак брзо јалови и суши на нашем друштвеном стаблу. Наша култура се не рађа из просвећености. Не одраста задојена образовањем, интелигенцијом, креацијом, општим цивилзацијским наслеђем и садржајним националним узорима. Наша култура нагрће из идеолошких празнина, митоманских маглуштина и идолопоклонства.

Грађански дух који су нам с краја 19. и почетком 20. вијека на Цетиње између осталих донијели Лаза Kостић, Валтазар Богишић, Јосип Сладе, Павле Ровински, Јован Јовановић Змај, Влахо Буковац, Паја Јовановић а широм Црне Горе жалосни Белогардејски емигранти доктори, професори, инжињери, умјетници, гледајући унатраг с носталгијом можемо рећи да је тај негдашњи дух цултуре на симболичан начин сахрањен о државном трошку у једном гробу испред Влашке цркве на Цетињу.

Ранко Рајковић

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Бескрајни плави круг, у њему тишина: Нака, Гаринча и Томислав Б. у огледалу туђих светова
Next Article Милатовићева предност: Гласаћу те кад будеш на власти!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Давор Џалто: Опасно је ако ниси “наш” или “њихов”

Неретко се дешава да ме познаници који су посвећени идеологији (нео)либерализма и капитализма (од којих…

By Журнал

ЦЕДИС данас, прије најављених смјена, дијели станове и запошљава нове раднике

На дневном реду, који портал Дана објављује, прва тачка је правилник о унутрашњој организацији и…

By Журнал

Срби на историјској раскрсници – јесмо ли Исток или Запад?

Украјинска криза, као ретко који моменат у историји, пре или касније ће наметнути Србији питање…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Шта псовке говоре о српској култури

By Журнал
МозаикНасловна 5ПолитикаСТАВ

„Нили“ као „Фауда“, Мосад и Шин Бет у лову на лидере Хамаса

By Журнал
Насловна 5Политика

Милатовић: Ослобађање Главног града неминовност

By Журнал
Мозаик

Медведев: Не знам да ли је одлука Вимблдона 100% готова за мене

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?