Као аутор увијек сам покушавао отворити нека нова врата, завирити иза зрцала. Заправо, трудио сам се да глазба има дубљу димензију од пуке репродукције стварности која је сама по себи банална, каже гитарист и фронтмен Мизара о новом албуму „Вечна празнина“
Мизар је недавно обиљежио четрдесету годишњицу постојања. У свим фазама које је бенд прошао ви сте остали његова константа, а звук досљедан. Јесте ли имали неку нит водиљу при стварању?
Иако је сваки албум био рефлексија момента у којем је настао, рекао бих да је управо духовни аспект глазбе оно што повезује читав опус Мизара. Као аутор увијек сам покушавао отворити нека нова врата, завирити иза зрцала. Заправо, трудио сам се да глазба има дубљу димензију од пуке репродукције стварности која је сама по себи банална.
Често се истиче важност материњег језика у вашој глазби. Тијеком осамдесетих тај се одабир сматрао политичким чином, но и данас, након промјене имена републике, тај одабир се чини итекако релевантним. Осим тога, он има и снажну естетску димензију. Глазба Мизара напросто не би била иста без македонског језика и карактеристичног начина пјевања. Како сте се одлучили за традицијске утјецаје и македонски језик у вашој глазби?
Језик је фундамент културног идентитета једног народа. Како је Мизар македонски бенд сасвим је природно да је своју глазбу хтио артикулирати на материњем језику. Увјерен сам да се умјетник најбоље изражава и да је најсугестивнији на језику на којем је проговорио.
Који су и како су се мијењали утјецаји на вашу глазбу кроз деценије постојања?
Стари добри роцк, бизантска традиција и македонски етно главни су утјецаји на наш глазбени израз. Иако је у појединим раздобљима доминирао роцк, наша глазба је фузија свих наведених сегмената.
Пети албум, „Детето и бело море“ („Дијете и Бијело море“), који сте снимили са збором Хармосини, заузима посебно мјесто у дискографији јер је на њему традицијска глазба далеко заступљенија него иначе. Што вас је навело на такав потез?
Православље и бизантска баштина као окоснице македонског културног кода увијек су биле карактеристичне за глазбу Мизара. Како је у петом указању црквено-бизантски збор Хармосини преузео улогу главног вокала, логично је било да је албум „Детето и белото море“ био нијансиран бојама македонског етна. Потјечем из Егејске Македоније, па сам посебно емотивно везан за ту веома болну тему македонске повијести. За оне који не знају, Бело море је синоним за Егејско море.
Нови албум „Вечна празнина“ почевши од наслова поприлично је мрачан. Што је инспирација?
Често сам истицао да је реализација задњег албума изгледала као немогућа мисија. Особно сам пролазио кроз велику кризу, па заиста није било простора за свјетлије теме. У коначници глазба је емоција, а „Вечна празнина“ одраз је стања у коме је настала.
Како бисте описали тренутно стање у вашој држави и како се оно одражава на актуалну глазбену сцену?
Нажалост Македонија је једна тотално дисфункционална држава којом владају организирани криминал и корупција. Убија нас бијела куга, људи масовно одлазе трбухом за крухом. Плашим се да ће, ако се тај тренд настави, Македонија још дуго остати провинцијска „проклета авлија“.
Извор: Портал Новости
