У Србију се прошле године по основу дознака слило пет милијарди евра, показују подаци из платног биланса који објављује Народна банка Србије
Од тога само су дознаке радника који раде у иностранству износиле 3,9 милијарди евра. У односу на бруто домаћи производ дознаке су прошле године достигле 8,2 одсто, у претходних 20 година прилив девиза по овом основу није ни био ни близу тој цифри, преноси тај портал.
Прошле године су дознаке превазишле и стране директне инвестиције које су, такође, имале рекордан износ од 4,4 милијарде евра. На пример, у 2021. години су износиле 3,9 милијарди, док су дознаке биле на 3,6 милијарди евра, пише Данас.
Према речима Ненада Јевтовића, директора Института за развој и иновације, раст дознака је последица инфлације и повећања плата у иностранству.
„Тај износ би требало ускладити са инфлацијом. Рецимо, ако нашем човеку у иностранству порасте плата, он ће моћи више новца да шаље кући“, објашњава Јевтовић.
Други разлог је све већа емиграција у иностранство.
„Сваке године 25.000 до 30.000 људи оде у иностранство. За претходних 11 година према подацима Завод за статистику је отишло 330.000 људи. На крају, чини се да се и структура емиграције мења. Иако немамо истраживање, али чини се да доста људи одлази да ради у иностранство неколико месеци па се врати у земљу. Рецимо, запослени у страним фирмама у Србији одлазе у њихове огранке у другим земљама“, каже Јевтовић.
Тај новац се највећим делом троши непродуктивно, односно за одржавање стандарда. Ранији подаци показују да се свега један до три одсто дознака користи за инвестиције. Више од 60 одсто тих прихода одлази у потрошњу, а то би на нивоу прошле године било више од три милијарде евра.
Такође, око 24 одсто дознака се искористи за куповину некретнина. Ово би могло бити и објашњење високих цена и уопште пумпања балона на тржишту некретнина у Србији, а пре свега у Београду.
„Без дознака и страних директних инвестиција не бисмо могли да покривамо дефицит у трговинском билансу. Обично имамо око седам, осам милијарди мањка у трговинском билансу. С једне стране новац улази у економију преко дознака и инвестиција, а с друге стране излази кроз увоз“, напомиње Јевтовић.
Прошле године дефицит трговинске размене износио је чак 9,35 милијарди евра услед огромних цена енергената, а са услугама дефицит је био седам милијарди евра.
И са тако високим износом дознака Србија није ни близу земаља са највећим уделом дознака у БДП-у, преноси тај портал. Према подацима Еуростата за 2021. годину у Србији су лични трансфери и зараде радника из иностранства чиниле 7,2 одсто БДП-а.
У Црној Гори је тај прилив чинио 13,5 одсто БДП-а, у БиХ 10,5 одсто, а Албанији 9,4 одсто БДП-а. Занимљиво је да је рецимо приход од дознака у Хрватској, која је чланица ЕУ, био већи него у Србији и износио је 7,3 одсто БДП-а. Рекордер је Косово и Метохија са чак 18 одсто БДП-а који стижу из иностранства.
Извор: Нова Економија
