Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Zoran Čvorović, izjavio je danas da će Srbiju u Briselu 27. februara predstavljati ustavom neovlašćeni pregovarač “koji će prihvatljivost ili neprihvatljivost pojedinih klauzula sporazuma ceniti iz ugla sopstvenih interesa”.
Čvorović je agenciji Beta kazao da, ako bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio francusko-nemački sporazum, “šteta koju bi time počinio neustavni pregovarač bila bi neizgladiva i nenadoknadiva”.
“Ako bi Vučić prihvatio francusko-nemački sporazum, šteta koju bi time počinio neustavni pregovarač bila bi neizgladiva i nenadoknadiva, budući da prema Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu sporazumi koje potpiše šef države, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova međunarodno-pravno obavezuju državu i bez odgovarajućih punomoćja ovih lica”, objasnio je profesor.
Po njegovim rečima, posmatrano iz ugla ustavnog poretka Srbije, eventualno prihvatanje francusko-nemačkog sporazuma otvorilo bi pitanje razrešenja predsednika Republike zbog povrede Ustava, “što je uslov predviđen članom 118. Ustava”.
“Imajući u vidu stanje u Narodnoj skupštini, može se s osnovanošću pretpostaviti da bi u slučaju povrede odredbi Ustava o Kosovu i Metohiji poslednju reč morali da daju građani kao nosioci suverenosti, jer Ustav kao garant naših individualnih prava i sloboda, ne sme ostati bez branioca”, istakao je Čvorović.
Čvorović smatra da će na inicijativu Evorpske unije (EU) u ponedeljak u Briselu započeti nova, a iz ugla očuvanja teritorijalne celovitosti Srbije, “po svemu sudeći, sudbonosna etapa u pregovorima Srbije i tzv. Kosova”.
“Naime, evropski komesar Žozef Borelj je potvrdio da će se 27. februara isključivo razgovarati o francusko-nemačkom predlogu sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i tzv. Kosova, a on sadrži klauzule čije bi prihvatanje značilo de jure priznanje tzv. Republike Kosovo od strane Republike Srbije. Takve su, pre svega, klauzule o priznanju teriotorijalnog integriteta i suvereniteta tzv. Republike Kosovo, o neprotivljenju Srbije da tzv. Kosovo postane član međunarodnih organizacija, o uređenju odnosa Republike Srbije i tzv. Republike Kosovo na principima Povelje UN koji važe u odnosima nezavisnih država i o priznanju ‘državnih’ simbola i dokumenata tzv. Republike Kosovo”, ocenio je profesor.
Na pitanje kako će reagovati članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, Čvorović je rekao da bi zaključenje sporazuma takve sadržine bio prelomni momenat u procesu perfektuiranja nezavisnosti Kosova.
“Takav sporazum bi bio tumačen od strane pet članica EU i četiri članice NATO, koje do sada nisu priznale Kosovo, da se Srbija saglasila da je tzv. Republika Kosovo nezavisna i suverena država. To bi omogućilo tzv. Kosovu da postane član NATO i da dobije zvanični status kandidata za članstvo u EU”, kazao je on.
Upitan da li predsednik Srbije može da prihvati sporazum koji prethodno nije bio tema Skupštine ili Vlade Srbije, Čvorović kaže da prema Članu 123. Ustava Srbije, Vlada, a ne predsednik Republike, utvrđuje i vodi politiku.
Kazao je da predsednik Republike oličava državu u zemlji i inostranstvu, ali on nije nosilac aktivne vlasti, već je to Vlada.
“Ustavna nadležnost predsednika da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu prema stavu svih srpskih konstitucionalista nema operativivno-izvršni, već isključivo reprezentativni karakter, a i tada je vezana političkim stavovima i instrukcijama Vlade”, rekao je on.
Naglasio je da, pošto je sistem vlasti u Srbiji organizovan na principima parlamentarizma, Vlada može voditi samo onu politiku za koju je dobila podršku u Narodnoj skupštini, a pritom se parlamentarna većina može zalagati samo za politiku koju su stranke parlamentarne većine kandidovale u predizbornim programima i za koju su dobile većinsku podršku birača.
“Tako stoje stvari prema Ustavu Srbije, a u stvarnosti one izgledaju ovako: nijedna stranka sadašnje parlamentarne većine nije se u prethodnoj predizbornoj kampanji založila za de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, kakvo se predviđa u francusko-nemačkom predlogu sporazuma. Brojna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se trenutno preko 80 odsto građana Srbije protivi daljoj eroziji državne suverenosti Srbije na Kosovu i Metohiji i trajnoj amputaciji južne srpske pokrajine, koju bi doneo francusko-nemački sporazum”, kazao je profesor.
Istovremeno, Narodna skupština Srbije, dodao je Čvorović, nije usvojila pregovaračku platformu u čijim okvirima bi se kretala Vlada Srbije u pregovorima s Kosovom.
“Ovi pregovori duboko zadiru u pitanja državne suverenosti Srbije na KiM, a o pitanjima u vezi s državnom suverenošću, prema Članu 99. Ustava, odlučuje Narodna skupština (npr. promena Ustava, državnih granica, odlučivanje o ratu i miru). Pregovaračka pozicija Vlade Srbije ne samo da bi morala da bude utvrđena u Narodnoj skupštini, već bi prema Članu 51. Ustava, koji garantuje pravo na istinitu, potpunu i blagovremenu obaveštenost, s takvom pregovaračkom pozicijom Srbije morali da budu upoznati svi njeni građani”, objasnio je profesor.
Umesto svega toga, Srbiju će u Briselu, istakao je Čvorović, predstavljati ustavom neovlašćeni pregovarač, koji će prihvatljivost ili neprihvatljivost pojedinih klauzula sporazuma u odsustvu skupštinske pregovaračkog okvira ceni iz ugla sopstvenih interesa.
“Time se još jednom potvrđuje tačnost tvrdnje iz francuske Deklaracije prava čoveka i građanina da društvo u kojem nema podele vlasti, nema ustav, makar on i postojao kao ukras jednog ličnog režima”, zaključio je profesor Zoran Čvorović.
Izvor: Pokret za obnovu Kosova i Metohije
