U Teheranu u sve većem broju novootvorenih kafića mladi umesto čaja piju kafu dok sa zvučnika stiže muzika kakva se može čuti u bilo kom zapadnom lokalu, ali je još nema na radio-programu
Dve godine nakon traumatičnog iskustva napuštanja Teherana u vreme početka korone, imao sam priliku da ponovo posetim Iran. Kolega Vladimir Trapara i ja učestvovali smo na velikoj međunarodnoj konferenciji koju je pod pokroviteljstvom ministarstva spoljnih poslova ove zemlje organizovao njihov vodeći institut za međunarodne odnose, IPSA.
Mogućnost da u ovom trenutku posetim Iran izazvala je veliko interesovanje i kod ovdašnjih i kod zapadnih kolega. Naime, ako pratite zapadne medije i posebno razne strane servise na persijskom jeziku, dobijate utisak da je tamo sve u plamenu, da protestuju stotine hiljada ljudi i da se zemlja suočava sa velikom nestabilnošću. Stoga je ovo bila izvanredna prilika da vidim šta se stvarno dešava, a i da procene razvoja situacije i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici čujem od najkompetentnijih iranskih kolega.
Kao što je poznato, Iran je nakon 22. septembra, kada je u pritvoru iranske moralne policije preminula mlada žena Masha Amini, zahvatio talas protesta. Istaknuto mesto su u njemu imale žene, posebno mlađe, zatim studenti i drugi delovi urbanog stanovništva. Zapadni mediji su sve ovo pokrivali retorikom o spontanom protestu, o borbi za emancipaciju i oslobođenje žena koje u Iranu navodno žive u ropskom i ponižavajućem položaju itd. Ova verzija iz crtanih filmova, ima naravno i drugu stranu koju na tim, ali nažalost i na srpskim medijima ne možete da čujete.
Predistorija ovih dešavanja počinje u julu kada su mediji objavili da su iranske službe izvršile hakerske napade na sajber prostor Albanije. Ovo se ponovilo i u septembru, što je dovelo do proterivanja iranskih diplomata i prekida diplomatskih odnosa između ove dve zemlje. Otkud Albanija? Pa ovaj naš otvorenobalkanski prijatelj i partner ima vrlo zanimljivo i specifično mesto u obaveštajnom svetu. Osim što je od 2016. centar gulenističke mreže na Balkanu, Albanija je i jedan od dva najvažnija centra za delovanje iranske opozicije. Prilikom prošle posete Teheranu kolege iz njihovog Instituta za strategiju pokazale su mi fotografije fabrika trolova koje se u smeštene u ovoj zemlji, gde stotine Iranaca sede u hangarima i vode sajber ratove, pišu komentare i botuju delujući subverzivno protiv aktuelnog poretka u Teheranu. Sve se naravno dešava uz podršku domaćina, u koordinaciji sa zapadnim obaveštajnim sistemima, a novac obezbeđuje bliskoistočna država koja najčešće i finansira takve stvari, pokrovitelj vehabizma po svetu.
Dakle, navodno spontani protesti koji su otpočeli posle 22. septembra pripremani su mesecima unapred u koordinaciji sa zapadnim obaveštajnim sistemima. Setićemo se protesta iz 2009. godine, a u još nekoliko navrata isti akteri su pokušavali da podriju ili sruše režim u Iranu. Podsetimo se da su u međuvremenu obelodanjeni dokazi da su MI6 i CIA 1953. godine organizovali puč kojim je srušena demokratska vlada Mohameda Mosadeka, pa otud optužbe istih aktera danas imaju i punu logiku i legitimitet. Amerikanci od 1979. nemaju ambasadu tamo, a nekadašnja ambasada u kojoj su držani taoci, danas je muzej koji se može posetiti sa svim onim što je tamo zatečeno uključujući i sobe za ispitivanje ili poseban deo za šifrovanje i slične operacije. Institucija danas postoji pod imenom Muzej američke špijunske jazbine.
No, Britanci su prisutni i sa ambasadom te su iranski zvaničnici ponovo upravo njih optužili za subverziju. Krajnje je zanimljivo da je pokojna Masha bila iz kurdskog dela Irana, koji poslednjih meseci takođe postaje predmet ozbiljnih međunarodnih interesovanja. Ovaj deo imaginarnog Kurdistana, jedini je tokom poslednjih decenija bio miran i u njemu nije bilo ozbiljnijih pobuna i nemira. U iračkom i sirijskom delu stvorene su maltene posebne države u državi, a u turskom delu vode se stalne borbe između centralne vlasti u Ankari i delova PKK koji Turska vodi kao terorističku organizaciju. Otud su mnogi međunarodni akteri zainteresovani da i taj deo zapale.
Kao rezultat protesta režim je ukinuo takozvanu Moralnu policiju što opozicija smatra velikom pobedom. Na ulicama Teherana masovno se mogu videti devojke i žene, a da nisu pokrile kose. To je posebno izraženo na severu gde žive bogatiji delovi elite, kao i oko univerziteta. U južnim delovima grada i u drugim mestima to nije slučaj. Vlasti smatraju da je u ovakim uslovima bilo neophodno pokazati određenu fleksibilnost kako protesti ne bi prerasli u još ozbiljnije manifestacije gde bi nezadovoljstvo moglo da ode i na stranu socijalnih protesta zbog inflacije i sl.
Protesti su polako utihnuli i život teče normalno. Povremeno se oko univerziteta ili na trgu Tadžriz na primer sakupi nekoliko stotina protestanata, a uveče se čak i iz stanova mladih ljudi može čuti klicanje „smrt diktatoru”, usmereno protiv vrhovnog vođe. Budućnost će pokazati da li je ova epizoda bila još jedan od neuspelih pokušaja destabilizacije ili pak početak nekih ozbiljnijih procesa vesternizacije društva. U sve većem broju novootvorenih kafića, mladi umesto čaja piju kafu dok sa zvučnika stiže muzika kakva se može čuti u bilo kom zapadnom lokalu, ali je još nema na radio-programu.
Miša Đurković
Izvor: Politika