До истека рока за предају предсједничких кандидатура остало је свега неколико дана. До сада је прихваћена само кандидатура Андрије Мандића, једног од лидера Демократског фронта. Спајић је „дисквалификован” из политичког такмичења за првог човјека државе, а Горану Даниловићу јуче је констатован недовољан број валидних потписа. Kандидатуру је предала и Драгиња Вуксановић Станковић, испред Социјалдемократске партије.
Главне дилеме остају остале су исте: Kо ће бити кандидат(и) центра, а ко екстремистичког крила политичке сцене на којој је ДПС још увијек најјача странка. Партијски органи Демократске Црне Горе подржали су и предложили свог страначког лидера Алексу Бечића. Главни одбор покрета Европа сад пружио је подршку Јакову Милатовићу. Да ли у самом финишу предаје кандидатура може доћи до јединственог кандидата Центра?
За Демократе се, без сумње, може рећи да поступају опрезно. Све вријеме од када је почела преидзборна кампања, нису истрчавале са неодмјереним изјавама или ставовима који би им сузили маневарски простор за договоре. Њихов члан у Државној изборној комисији – Владимир Чађеновић гласао је за одобрење кандидатуре Спајића, што је наишло на поштовање демократске јавности. Њихово чекање може се “исплатити” и њима и цјелокупном политичком центру, јер захваљујући стрпљењу које су показали – снаге центра још увијек располажу са више опција.
Покрет Европа сад прошао је кроз турбуленције и буру коју су им приредили конкуренти – Демократски фронт и ДПС. И сада консолидују снагу, а може се констатовати да им у томе помаже и значајан дио народа, који је револтиран дисквалификацијом Спајића и уопште третманом који је новом црногорском политичком покрету приређен. Изјавом о признању “грешке и одговорности”, Јаков Милатовић додатно је учврстио свој имиџ умјереног и коректног политичара, који поштује скрупуле и процедуре. Добио је и подршку своје странке и њеног лидера, па је тиме побједник подгоричких избора постао један од главних конкурената за изборну утакмицу.
Бечић или Милатовић? Или – Бечић и Милатовић. То је преостала дилема. Заједнички кандидат центра био би први фаворит на предстојећим изборима. У случају да то буде Бечић, кандидат Центра имаће добро организовану страначку инфраструктуру потребну за такмичење са Демократским фронтом и ДПС. Сем тога, Бечић је један од политичара који најмање дијели јавност. Упитан је, прије свега, капацитет мотивације ширег броја бирача и кохезије на самом центру.
Покрет Европа сад представља освјежење политичке сцене. Јавност их види као “мотор” промјена. На челу са Милатовићем као кандидатом, и разлозима који су поменути у вези њега, све са побједничким изборним контекстом Подгорице, имају разлога да вјерују у одличан резултат. Већина бирача Демократске Црне Горе подржала би Милатовића, међутим остаје упитно да ли би и већина гласача Европе сад масовно подржала Бечића, с обзиром на то да се ради о новом покрету који за сада окупља веома разнолико (национално, политички, идеолошки) бирачко тијело.
Разлог који овђе може бити одлучујући у Милатовићеву корист је што према бројним процјенама важно да Европа сад, као снага у успону, има свог кандидата на овим изборима. Рецепт на локалним изборима, додатно ојачава овакав приступ. И без коалиционе подршке, Милатовић има добре шансе за улазак у други круг, али у том случају слиједи велика изборна битка, са захукталим Демократским фронтом и још увијек инфраструктурно бројном Демократском партијом социјалиста.
Можда кандидат којег одабере ДПС, буде параметар одлуке на центру. Према досадашњим медијским натписима, то су Вуковић или Ђукановић.
Милатовић је једног у Подгорици већ побиједио.
Редакција
