У првом споту предизборне кампање, традиционални српски триколор је коригован у чудном стилу. Префарбан Преименован у нешто сасвим ново, гдје је бијелу боју триколора замијенила „златна боја“ која сија као златан зуб који стиска цигарету међу уснама негдје у просторима никшићке Брље на лицу раширеном у „осмијех помирења“. Кандидат говори помало непојмљивим језиком због лома сопствене идеологије, зато се спот титлује, латиницом, да би га одлично могли разумјети сви.

Реакција оних којима је спотом упућена „рука помирења“ био је урнебесан, пустили су спот дотичног кандидата који је „титлован“ гласом Славка Перовића. Врло знаковита иронија.
Сви ржу од смијеха, и добацују да су борци за ћирилицу намах прешли на латиницу, оцјењујући то као политички трик и провидно лицемјерје.
Да ли су у праву, то не знамо, али они одлично знају да су управу, изгледа.
Од свих који су посматрали спот најсрећнији је сигурно био Рањо Кривокапић.
Толико су му замјерали Срби што је двоглавог бијелог орла на грбу државе „позлатио“ кад, не лези враже, Срби „позлатише“ триколор, руководећи се Рањовом логиком с јасним смислом удварања свима. „Добро јутро на четири стране“!?
Зли језици тврде да се ради о „драгињизацији“ једног од лидера ДФ, који је кандидат за предсједника!? Ехо спота томе сличи!
Дакако, ту је и „нова прича“: о томе да је у прошлости правио грешке које су биле дио заоштравања раскола и да жали због тога, без конкретизације о чему је ријеч!?
Једно је сигурно, они који су се борили за помирење тако што су разобличавали историјске лажи и пројекције, за својим поступцима не жале. А што би?
То је био пут к помирењу, а не идеолошки ломови кичме коју сада видимо у кратком распону од „Главе Зете до града Спужа“ до триколора са позлаћеним бијелим појасом и латиницом која штрчи из смисла.
Опет видимо лутања такозваних „лидера“, који ништа не раде поступно, етапно, већ по старом обичају изненада и радикално ломе идеологију „преко кољена“, што грађани никада нису вољели нити ће тога филма бити.
Уосталом, убрзо ћемо видјети резултат тог „трансформисања политичке свијести“ у супротном правцу.
Али, сигурно ће проузроковати кошмаре које смо већ видјели код оних који су разарали систем и идеологију на којој су политички егзистирали и доживљавали закономјерни крах чудећи се шта им се десило.
И на концу, да је дотични кандидат јавно признао независност Космета и заложио се за санкције Русији, мање би себи и својим присталицама штете нанио.
Дотичним спотом и радикалним заокретом у ништа, збунио је своје присталице и покренуо процес огорчења и бијеса јавности, који ће бити у нарастању, и изазвао салву подругљивог смијеха својих опонената који у томе виде слабост карактера и крхкост идеологије.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
