Гашењем некадашњих државних шумских предузећа и преласком на концесионо газдовање шумама, држава је изгубила око двадесет милијарди еура, односно двадесет ауто-путева по цијени по којој је изграђено садашњих четрдесет километара најтеже дионице кроз Црну Гору. То је рачуница коју за Портал РТЦГ сликовито дочаравају у НВО “Удружење дрвопрерађивача” у Плаву до које, како кажу, није тешко доћи.
“То значи да је држава изгубила око 800 километара аутопутева, и то на оваквој дионици, која је била најтежа за градњу. С друге стране, то значи да су толику добит остварили концесионари у протеклих двадесет година, и тај новац је, углавном, изашао из Црне Горе. Ми смо имали само полуфиналну производњу, док су државе у нашем окружењу, од наших шума, развијале финалну производњу и остваривале највећу добит”, казали су Порталу РТЦГ у овом удружењу грађана.
Они наглашавају да је ово само рачуница на најминималнију количину посјеченог дрвета на годишњем нивоу, од 500 хиљада кубика дрвета, а у неким година етат (годишња сјеча), износио је око 900 киљада кубика, па чак и милион кубика.
Када би се, према њиховим ријечима, узела као примјер протекла, 2022. година, у којој је посјечено 632 534 метара кубних шуме, крајња добит, у финалном производу, износила би 1,5 милијарди еура.
“Ако би 632.534 кубика продали као дрво за огријев то би износило око 37.952.000 еура. Уколико би ова количина дрвета била прерађена, односно полупрерађена у грађевински материјал, при чему је средња вриједност метра кубног даске је око 250 еура, вриједност тог дрвног материјала би била око 158.133.000 еура. Финалном производњом, рецимо производњом намјештаја, вриједност једног метра кубног би била између 1.500 до 2.500 еура, што на количину од 632.534 кубика дрвне сировине износи од 948.801.000 до 1.581.335.000 еура”, кажу у “Удружењу дрвопрерађивача” из Плава.
Претпоставља се да би на ову количину посјеченог дрвета, вриједност пиљевине и техничког отпада послије прераде у пелет, била између 10 и 20 милиона еура.
У том сјеверном граду је гашењем тадашњег државног дропрерађивачког и шумског предузећа ШИК “Бор”, и преласком на концесионо газдовање шумама, без посла остало око триста радника.
“То предузеће, са имовином од 7,5 хектара земљишта, комплетном механизацијом за извлачење, утовар и транспорт шуме, као и фабричким постројењима, продато је за свега 280 хиљада еура. Сада видите у осталих једанаест градова на сјеверу државе колико је радника остало без посла и за колико су продата државна предузећа, и видјећете колике су размјере те штетне политике газдовања шумама која је креирана првих година послије двијехиљадите”, кажу у овом удружењу.
Плавски дрвопрерађивачи, као и њихове колеге у свим сјеверним градовима, сматрају да најављена борба против шумарске мефије не смије бити козметичке природе, већ се морају правити радикални резови.
“Баш као и тада, када је направљен радикалане рез и погашена државна предузећа, и сада се мора кренути радикално. За почетак би се морало формирати једно предузеће. Као што је Морско добро на југу Црне Горе, на сјеверу би се могло звати Шумско добро. Било је и предлога да се то предузеће зове Банка дрвета. То предузеће би се у свакој општини бавило само сјечом и извлачењем шуме на један лагер, односно класификацијом на прву, другу и трећу класу, дрветом за огријев, остатком за производњу пелета”, кажу они.
На овај начин би се добило најмање двије хиљаде радних мјеста, само на овом нивоу шумарске дјелатности.
“Развојем полупроизводње и финалне производње, добило би се ко зна још колико радних мјеста, а добит која би остајала у Црној Гори само би се увећавала”, сматрају у НВО “Удружење дрвопрерађивача” Плав.
На читавом сјеверу Црне Горе, шумама у протеклих скоро двадесет година газдовали су, а тренутно, углавном, и даље газдују, свега неколико предузећа која су била блиска тадашњим државним властима, и која се могу побројати на прстима једне руке.
Ове компаније су газдујући шумама, извлачиле добит из рачунице коју изводе плавски дропрерађивачи, док су други, како кажу, у шуму могли поћи само у лов, када није забран. Или евентуално преко ових пет предузећа, добити неки „мањи“ дио колача.
„Мени је јасно зашто ја нисам могао добити концесије. Од мене нико не би могао добити добити станове, аута и друге поклоне. А замислите када неко заради пет или десет милиона милиона еура, шта је за њега један стан у Будви, Подгорици, Београду, или било гдје“, каже један од плавских дрвопрерађивача.
Влада Црне Горе је најавила да ће на данашњој сједници расправљати о борби против такозване шумарске мафије и могућностима за формирање једног државног предузећа у шумарству.
Плавски дрвпрерађивачи су рачуницу за Портал РТЦГ извели да би, како кажу, обичним грађанима, који немају представу о каквим размјерама штете се ради, представили слику изгубљене вриједности за протеклих двадесет година, која би, претворена у аутопут, износила око 800 километара.
Извор: Туфик Софвић/rtcg.me
