Украјински пилоти су већ у Сједињеним Америчким Државама. Одређен је тип авиона који ће Американци испоручити Кијеву. Издвојен је и новац за обуку. „Локид Мартин“ је спреман да повећа производњу авиона Ф-16 како би надоместио летелице које ће треће земље предати Украјинцима. Упркос бројним сигналима, авиони Ф-16 још су далеко од украјинских ваздухопловних база.
Почело је потрагом за половним „миговима“, наставило се убеђивањем разних држава да донирају „сухоје“. Украјинци су од почетка рата тражили само један авион – амерички Ф-16 или летелице тог типа које користе друге европске државе. „Наши пилоти су били у САД и одобрена су средства за њихову обуку… Тип авиона, који ће највероватније бити испоручени Украјини и одговарајући услови обуке су такође одређени“, рекао је портпарол украјинског ратног ваздухопловства Јури Игњат.
Изјава украјинског званичника уследила је неколико дана пошто је произвођач авиона Ф-16, америчка компанија „Локид Мартин“, објавила да је спремна да повећа производњу тих летелица.
Они хоће да задовоље потребе које би могле да се појаве уколико земље чланице НАТО-а одлуче да половне авионе овог типа предају Украјинцима. „Повећаћемо производњу авиона Ф-16 у Гринвилу како бисмо били спремни да попунимо капацитете држава које одлуче да помогну у текућем конфликту“, рекао је званичник „Локид Мартина“ Френк Сент Џон, наводећи да ова компанија није укључена у преговоре о могућим испорукама борбених авиона Украјини.
Холандија спремна да пошаље авионе Украјинцима
За сада, само је Холандија јасно исказала спремност да своје летелице Ф-16 проследи Украјинцима, уколико тако нешто затраже власти у Кијеву, те да плати осталим државама цену тенкова „леопард“ који би били испоручени украјинским снагама. Најмање три холандска званичника су у последњих неколико дан обзнанили да је та држава спремна да испоручи авионе и оклопна возила Кијеву, објашњавајући такав потез страхом од могуће руске офанзиве. „Учинићемо све што је у нашој моћи да обезбедимо борбене авионе четврте генерације“, рекао је саветник урајинског министра одбране Јуриј Сак, недуго пошто је амерички председник Џозеф Бајден најавио да ће Кијеву испоручити 31 тенк „абрамс“.
Упркос захтевима Украјине и сагласности Холандије, од испоруке авиона Ф-16 Украјини, за сада, неће бити ништа. Вашингтон страхује да би ове летелице могле бити употребљене у нападима на циљеве у Русији, што би Москва могла да протумачи као „ескалацију сукоба“.
„Са партнерима и савезницима, у сталном смо контакту са Украјинцима у вези њихових захтева и потреба… У овом тренутку, немам шта да кажем у вези са авионима Ф-16“, рекао је агенцији Ројтерс неименовани званичник Пентагона. Уз немачки пристанак да „ослободи леопарде“, украјинске оружане снаге ће бити снажније за око 100 тенкова новије генерације, који ће на линији фронта у наредним месецима, заменити модернизоване тенкове произведене још за време Совјетског Савеза.
Тенкови чекају пролеће
Ни амерички, али ни немачки тенкови у Украјину неће стићи пре пролећа, чиме су, суштински, распршене наде владе у Кијеву да ће у наредних неколико месеци моћи да покрене озбиљну офанзиву против руских снага.
„САД неће моћи да пошаљу тенкове у Украјину пре пролећа“, рекла је заменица државног секретара Викторија Нуланд, која је у украјинску кризу упрела и испоруку авиона Ф-16 Турској, наводећи да би Анкара могла да рачуна на подршку Конгреса за ову трансакцију, уколико престане да условљава пријем Финске и Шведске у НАТО.
Испорука борбених авиона Украјини, уколико буде реализована, представљаће озбиљан заокрет политике НАТО-а, посебно после силног колебања Вашингтона, који је прошлог марта окренуо главу када је Пољска Кијеву понудила своје „мигове 29“.
Пољска понуда и шок у Вашингтону
Пољска је почетком марта понудила Вашингтону да у америчку базу Рамштајн у Немачкој „одмах и бесплатно“ упути све расположиве „мигове 29“, али је тај потез изненадио званичнике САД, који су убрзо одбацили идеју Варшаве као „неизводиву“. „Власти Републике Пољске, после консултација са председником и владом, спремне су да упуте – одмах и без надокнаде – све своје ‘мигове 29’ у базу Рамштајн и ставе их на располагање влади САД“, саопштила је 9. марта пољска влада. Сагу о јурњави за половним „миговима“ покренуо је, одмах по почетку рата у Украјини, шеф ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ, обзнањујући план Брисела да Кијеву обезбеди борбене авионе из арсенала чланица Уније, које су некада биле део Варшавског пакта.
Све очи су, истог трена, упрте у Румунију, Бугарску, Словачку и Пољску, које нешто више од три деценије од распада овог војно-политичког савеза и даље у наоружању имају неке од верзија авиона „Миг-29“ и јуришних „Су-25“.
Европски званичници су рачунали на десет словачких, 23 пољска и 16 бугарских авиона „Миг-29“, иако су све те државе у процесу замене тих летелица новијим, западним моделима.
Иако је Борељов иницијални план о брзој испоруци „мигова“ Украјини пропао, амерички државни секретар Ентони Блинкен није одустајао од ове идеје, нудећи летелице Ф-16 у замену за „авионе на којима би Украјинци могли да лете“.
За сада, западни извори тврде, а Бугари демантују да је Софија продала државама чланицама НАТО-а 14 јуришних авиона „Су-25“, који су, наводно, већ предати Украјинцима. Бугарска тврди да се њихови авиони налазе у бази Безмер код Сливена. Непозната је и коначна судбина четири македонска „сухоја“. Украјини је испоручено 18 борбених авиона и 40 хеликоптера.
Извор: РТС
