Ukrajinski piloti su već u Sjedinjenim Američkim Državama. Određen je tip aviona koji će Amerikanci isporučiti Kijevu. Izdvojen je i novac za obuku. „Lokid Martin“ je spreman da poveća proizvodnju aviona F-16 kako bi nadomestio letelice koje će treće zemlje predati Ukrajincima. Uprkos brojnim signalima, avioni F-16 još su daleko od ukrajinskih vazduhoplovnih baza.
Počelo je potragom za polovnim „migovima“, nastavilo se ubeđivanjem raznih država da doniraju „suhoje“. Ukrajinci su od početka rata tražili samo jedan avion – američki F-16 ili letelice tog tipa koje koriste druge evropske države. „Naši piloti su bili u SAD i odobrena su sredstva za njihovu obuku… Tip aviona, koji će najverovatnije biti isporučeni Ukrajini i odgovarajući uslovi obuke su takođe određeni“, rekao je portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Juri Ignjat.
Izjava ukrajinskog zvaničnika usledila je nekoliko dana pošto je proizvođač aviona F-16, američka kompanija „Lokid Martin“, objavila da je spremna da poveća proizvodnju tih letelica.
Oni hoće da zadovolje potrebe koje bi mogle da se pojave ukoliko zemlje članice NATO-a odluče da polovne avione ovog tipa predaju Ukrajincima. „Povećaćemo proizvodnju aviona F-16 u Grinvilu kako bismo bili spremni da popunimo kapacitete država koje odluče da pomognu u tekućem konfliktu“, rekao je zvaničnik „Lokid Martina“ Frenk Sent Džon, navodeći da ova kompanija nije uključena u pregovore o mogućim isporukama borbenih aviona Ukrajini.
Holandija spremna da pošalje avione Ukrajincima
Za sada, samo je Holandija jasno iskazala spremnost da svoje letelice F-16 prosledi Ukrajincima, ukoliko tako nešto zatraže vlasti u Kijevu, te da plati ostalim državama cenu tenkova „leopard“ koji bi bili isporučeni ukrajinskim snagama. Najmanje tri holandska zvaničnika su u poslednjih nekoliko dan obznanili da je ta država spremna da isporuči avione i oklopna vozila Kijevu, objašnjavajući takav potez strahom od moguće ruske ofanzive. „Učinićemo sve što je u našoj moći da obezbedimo borbene avione četvrte generacije“, rekao je savetnik urajinskog ministra odbrane Jurij Sak, nedugo pošto je američki predsednik Džozef Bajden najavio da će Kijevu isporučiti 31 tenk „abrams“.
Uprkos zahtevima Ukrajine i saglasnosti Holandije, od isporuke aviona F-16 Ukrajini, za sada, neće biti ništa. Vašington strahuje da bi ove letelice mogle biti upotrebljene u napadima na ciljeve u Rusiji, što bi Moskva mogla da protumači kao „eskalaciju sukoba“.
„Sa partnerima i saveznicima, u stalnom smo kontaktu sa Ukrajincima u vezi njihovih zahteva i potreba… U ovom trenutku, nemam šta da kažem u vezi sa avionima F-16“, rekao je agenciji Rojters neimenovani zvaničnik Pentagona. Uz nemački pristanak da „oslobodi leoparde“, ukrajinske oružane snage će biti snažnije za oko 100 tenkova novije generacije, koji će na liniji fronta u narednim mesecima, zameniti modernizovane tenkove proizvedene još za vreme Sovjetskog Saveza.
Tenkovi čekaju proleće
Ni američki, ali ni nemački tenkovi u Ukrajinu neće stići pre proleća, čime su, suštinski, raspršene nade vlade u Kijevu da će u narednih nekoliko meseci moći da pokrene ozbiljnu ofanzivu protiv ruskih snaga.
„SAD neće moći da pošalju tenkove u Ukrajinu pre proleća“, rekla je zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland, koja je u ukrajinsku krizu uprela i isporuku aviona F-16 Turskoj, navodeći da bi Ankara mogla da računa na podršku Kongresa za ovu transakciju, ukoliko prestane da uslovljava prijem Finske i Švedske u NATO.
Isporuka borbenih aviona Ukrajini, ukoliko bude realizovana, predstavljaće ozbiljan zaokret politike NATO-a, posebno posle silnog kolebanja Vašingtona, koji je prošlog marta okrenuo glavu kada je Poljska Kijevu ponudila svoje „migove 29“.
Poljska ponuda i šok u Vašingtonu
Poljska je početkom marta ponudila Vašingtonu da u američku bazu Ramštajn u Nemačkoj „odmah i besplatno“ uputi sve raspoložive „migove 29“, ali je taj potez iznenadio zvaničnike SAD, koji su ubrzo odbacili ideju Varšave kao „neizvodivu“. „Vlasti Republike Poljske, posle konsultacija sa predsednikom i vladom, spremne su da upute – odmah i bez nadoknade – sve svoje ‘migove 29’ u bazu Ramštajn i stave ih na raspolaganje vladi SAD“, saopštila je 9. marta poljska vlada. Sagu o jurnjavi za polovnim „migovima“ pokrenuo je, odmah po početku rata u Ukrajini, šef EU za spoljnu politiku Žozep Borelj, obznanjujući plan Brisela da Kijevu obezbedi borbene avione iz arsenala članica Unije, koje su nekada bile deo Varšavskog pakta.
Sve oči su, istog trena, uprte u Rumuniju, Bugarsku, Slovačku i Poljsku, koje nešto više od tri decenije od raspada ovog vojno-političkog saveza i dalje u naoružanju imaju neke od verzija aviona „Mig-29“ i jurišnih „Su-25“.
Evropski zvaničnici su računali na deset slovačkih, 23 poljska i 16 bugarskih aviona „Mig-29“, iako su sve te države u procesu zamene tih letelica novijim, zapadnim modelima.
Iako je Boreljov inicijalni plan o brzoj isporuci „migova“ Ukrajini propao, američki državni sekretar Entoni Blinken nije odustajao od ove ideje, nudeći letelice F-16 u zamenu za „avione na kojima bi Ukrajinci mogli da lete“.
Za sada, zapadni izvori tvrde, a Bugari demantuju da je Sofija prodala državama članicama NATO-a 14 jurišnih aviona „Su-25“, koji su, navodno, već predati Ukrajincima. Bugarska tvrdi da se njihovi avioni nalaze u bazi Bezmer kod Slivena. Nepoznata je i konačna sudbina četiri makedonska „suhoja“. Ukrajini je isporučeno 18 borbenih aviona i 40 helikoptera.
Izvor: RTS
