Polomljena vilica i napukla rebra sekretara bugarskog udruženja u Ohridu zakomplikovali su ionako beznadežno složeni spor Bugarske i Severne Makedonije oko istorijskog i kulturnog nasleđa, čije je rešavanje preduslov za dalji napredak Skoplja ka EU. Makedonski ambasador pozvan u ministarstvo spoljnih poslova u Sofiji. Povređeni će vladinim avionom biti prebačen na lečenje u Bugarsku. Blago odškrinuta vrata Evropske unije, na koja je Sofija pristala posle silnih pritisaka sa zapada Evrope, vraćena su na fabrička podešavanja posle incidenta u kojem je, u Ohridu, povređen sekretar lokalnog udruženja Bugara, kontroverzno nazvanog po poslednjem bugarskom caru.
Sekretaru udruženja „Car Boris Treći“ Hristijanu Pendikovu su polomljena rebra i vilica u incidentu o kojem su bugarski i makedonski mediji različito izveštavali. Skopska televizija Telma je, pozivajući se na lokalne izvore, javila da tuča u kojoj je povređen Pendikov nije imala političku pozadinu i da je rezultat dugogodišnje netrpeljivosti među akterima incidenta. Navodi se i da je sekretar bugarskog udruženja, pre izbijanja tuče, vređao trojicu žitelja Ohrida.
Bugarska agencija BGNES pak tvrdi da je tuči prethodila salva uvreda i psovki na račun sekretara bugarskog udruženja, odnosno da su ga napadači povicima „Bugaraš, fašista i Tatarin“ vređali na nacionalnoj osnovi. Makedonska policija se, za sada, nije oglasila povodom incidenta, ali je bugarska vlada odmah u Skoplje poslala avion „falkon“ kako bi Pendikov, što pre, bio prebačen u sofijsku bolnicu. Gotovo istovremeno, bugarsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je makedonskog ambasadora kako bi mu uručilo protestnu notu povodom incidenta u Ohridu, navodeći da su vlasti u Sofiji „mesecima upozoravala vlasti u Severnoj Makedoniji da preduzmu mere protiv eskalacije mržnje usmerene protiv Bugara u toj državi“. „Nažalost, ovaj napad je jasan primer teških posledica koje ima sistematski izostanak odgovarajućih reakcija makedonske strane, uključujući nesposobnost da ispune glavnu obavezu, odnosno da garantuju bezbednost sopstvenih građana“, navodi bugarsko ministarstvo spoljnih poslova.
Vlasti u Skoplju osudile napad
Šef makedonske diplomatije Bujar Osmani oštro je osudio napad i pozvao institucije da preduzme sve mere kako bi se „osobe koje su fizički napale državljanina Severne Makedonije zbog etničkog ili kulturnog identiteta izvele pred lice pravde“. Odmah zatim, incident je osudio i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, tražeći brzu i temeljnu istragu o ovom događaju.
Incident u Ohridu usledio je tri meseca pošto su demonstranti kamenicama i jajima gađali sedište bugarskog udruženja u tom gradu i potom razbili tablu sa natpisom „Car Boris Treći“. Učesnici demonstracija su, tada, povicima „tatari“, „fašisti“, „nacisti“ protestovali zbog imenovanja ovog kluba po caru Borisu Trećem, tokom čije je vladavine Bugarska sklopila savez sa nacističkom Nemačkom i deportovala na hiljade makedonskih Jevreja u koncentracioni logor Treblinka.
Osim po poslednjem bugarskom caru, slična udruženja su nazvana po Vanču Mihajlovu i caru Ferdinandu Prvom, što su Makedonci doživeli kao provokaciju, jer Bugarska već godinama proces makedonskih evrointegracija uslovljava rešavanjem navodnih pitanja u vezi sa nacionalnim identitetom Makedonaca.
Ferdinand, Boris i Vančo
Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji je još ranije, podsećajući da je posle odluke Borisa Trećeg da uvede rasne zakone u zamenu za teritorije u Makedoniji, navela da je u koncentracionom logoru Treblinka ubijeno više od 7.000 makedonskih Jevreja. U koncentracioni logor Treblinka deportovana su 7.144 pripadnika jevrejske zajednice u Makedoniji. Samo je nekolicina preživela, a na mestu na kojem je nekada bilo jevrejsko naselje u Skoplju podignut je Muzej Holokausta. Bugarska je, posle serije dogovora sa Nemačkom, okupirala velike delove Rumunije i Bugarske i donela niz antisemitskih zakona, koje je uglavnom sprovodila na okupiranim teritorijama. Poslednji put, Boris Treći je sa Adolfom Hitlerom razgovarao u avgustu 1943. godine, kada je odbio da se uključi u rat protiv SSSR-a. Umro je od posledica srčanog udara nedugo posle tog susreta, a čitav niz bugarskih istoričara tvrdi da je otrovan.
Muzej Holokausta navodi da je proterivanje dogovoreno direktno sa Adolfom Ajhmanom, te da je u prvoj fazi za deportaciju određeno oko 13.000 Jevreja iz Makedonije i okoline Pirota, te još 8.000 iz Sofije. Od tog broja, u logor Treblinka prebačene su 11.343 osobe. Deportacije su prekinute u maju 1943. godine posle silnog pritiska javnosti i Crkve.
Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, odnosno da Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene. Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: „Prema Ustavu Republike Severne Makedonije“. Bugarska navodi i da je „makedonski jezik nastao 1944. godine“, te da može da se računa jedino kao „pisana regionalna forma bugarskog jezika“.
Izvor: RTS
