Огорчени мештани холандског села Омерен апелују на ловце на благо да оду из места, које су прекопали трагајући за богатством потенцијално вредним неколико милиона, које је наводно сакрио немачки војник током Другог светског рата. Лов је покренула стара мапа за коју се верује да открива где су немачки војници можда закопали кутије са муницијом пуне опљачканих дијаманата, рубина, злата и сребра.
Ручно нацртана мапа на којој су црвеним знацима обележена места на којима се налази благо, део је досијеа који је Холандски национални архив објавио прошле недеље. Када су документи објављени на крају периода поверљивости од 75 година, мапа са које је скинута ознака поверљивости јасно је показала да је Омерен, село у источној холандској провинцији Гелдерланд, место на коме би могло да лежи благо.
Село, и његове црвене ознаке, били су у близини савезничке линије фронта током операције Маркет гарден 1944. године, смелог ваздушног покушаја да се створи копнени пут у северну Немачку. Сада широм Омерена постоје трагови неовлашћеног ископавања. Стара пољопривредна опрема која је вероватно активирала детекторе метала, разбацана је око свеже ископаних кратера на пољопривредним површинама и шумама.
„Доселио сам се овде због мира и спокоја.
„Сада цео свет зна за нас“, каже Сандер, шетајући пса Буфа.
Људи куцају на његова врата, питајући за правац до скривеног блага.
Видео је и групу младих како копају.
„Ова област је већ богата историјом.
„Белу вилу, ону тамо, окупирали су нацисти. Сада када је нова тајна откривена, поново је привукла много заинтересованих“, каже Сандер. Међу документима са којих је скинута ознака тајности је и сведочење немачког војника који је навео да је банка у граду Арнему, граду удаљеном 40 километара од Омерена, бомбардована у августу 1944. када је из разнетог трезора разбацан накит, новчићи, драгоцени драгуљи и златни сатови. Три или четири окупаторска немачка војника су понели шта су могли, рекао је он и сакрио сопствени део у кутије за муницију и пакете хлеба – најсигурније што су имали у рукама.
Касније, током последњих недеља рата, немачки окупатори су се повлачили, а војници су очигледно одлучили да закопају благо. После рата, Холандски институт, основан да пронађе ствари које су отели нацисти, наишао је на причу о младом немачком падобранцу, идентификованом као Хелмут Сондер. Дао је исказ као очевидац и скицирао сада добро проучену мапу.
Сматра се да је потенцијална заоставштина толико вредна да је пре него што је мапа објављена, холандска држава неколико пута покушала да ископа благо. Мештанка Омерена, 42-годишња Петра вен Ди, бесна је на Холандски национални архив због објављивања информација. „Не могу да спавам. Рупа коју су ископали погодила ме је овде“, каже она показујући на груди. Новинари јој долазе под прозор, држећи микрофоне и детекторе метала на земљи која јој припада. Њене комшије су пробудили странци, са батеријским лампама причвршћеним на чело, прича она, одлучно забијајући лопате у њихов травњак кад је пао мрак. Петра жели да копачи злата оду из њеног села.
„Клоните се туђе имовине, немате шта да тражите овде“, поручује.
Мапа скривеног нацистичког блага и остали документи деценијама су били чувани дубоко у Националном архиву, где људи у плавим комбинезонима гурају колица натоварена фасциклама низ уске пролазе историје.
Када сам га посетила, било је ужурбано.
„Овако нешто нисмо очекивали“, признаје Анет Вокенс, саветница за доступност информација док отвара досије докумената који датира из 1940-их.
Да су наслутили да ће мапа блага заголицати машту разних људи и катапултирати Омерен у глобалну жижу, запослени у Архиву би унапред упозорили општину, уверава ме. Детектори метала су недавно забрањени у Омерену, јер постоји реалан ризик да аматери ископају и неексплодиране гранате, бомбе или нагазне мине из Другог светског рата. На срећу, нема пријављених повређених, али је изречено низ новчаних казни. Ако би неко и нашао благо, био би у обавези да га пријави и преда локалним властима у чијем је власништву земљиште.
Иако се може учинити да заплет личи на узбудљиви авантуристички роман, он подсећа на стварност рата који је однео 50 милиона живота, међу којима је шест милиона Јевреја убијених у Холокаусту. „Сваком ратном причом, враћамо се трагедији. „И у овом случају, то нас подсећа на причу о људима из градова попут Арнема, који су изгубили све што су имали, као и драгоцености“, истиче Анет Вокенс из Националног архива. Архивска документа не откривају коме су драгоцености припадале.
Највероватније је реч о локалцима који су ставили благо у банку, желећи да га заштите од нациста. Велики део имовине опљачкане од јеврејских породица у Холандији чува се у банци у Амстердаму. Холандски архивисти кажу да не постоје докази о смрти немачког падобранца који је скицирао мапу. Претпостављају да Хелмут Сондер, који уколико је жив има 98 година, можда поседује кључ о неоткривеном благу.
Богатство никада није пронађено, а Холандски архив каже да постоје неколико потенцијалних објашњења: Двојица америчких официра, примећених тада у близини места, такође су могла да побегну са благом. Истраживачи су после рата закључили да је потрага за благом значајна, јер је процењено да вреди више милиона. Холандске власти верују да чак и да је богатство постојало, вероватно је одавно нестало. Поједини мештани села верују да је прича о благу – бајка. Док му дете румених образа поскакује, Александер се смеје што је Омерен постао међународно популаран. „Претпостављам да смо сада познати“, каже он. Није заинтересован да се придружи лову на благо. „Имам сопствено благо“, главом показујући према жени и ћерки и додаје: „Немам потребу за милионима“.
Ана Холиган
Извор: ББЦ
