U teoriji narcizma, pojam „letećih majmuna“ opisuje članove porodice, prijatelje, sudije, socijalne radnike, javne službenike, i pripadnike javnosti uopšte, koji, nesvesno, usled nesposobnosti da vide narcističku zloupotrebu, postaju instrumenti u rukama malignih narcističkih ličnosti koje progone svoje žrtve.
Opisani fenomen je raširen, a posebno je uobičajen kod prijatelja kako narcističke ličnosti, tako i njene žrtve, koja može biti emotivni partner, roditelj, dete, kolega, itd.).
Prijatelji koji postaju leteći majmuni bivaju izmanipulisani da špijuniraju na žrtvu narcisa, obaveštavaju narcisa o njenom kretanju i kontaktima, i šire toksičnu retoriku i neistine o žrtvi da bi ona bila kažnjena od strane narcisa i izolovana od svih koji joj mogu biti podrška.
Kazna se najčešće primenjuje zbog onoga što narcis vidi kao napuštanje ili nedovoljnu potvrdu svoje vrednosti od strane žrtve.
U psihoterapeutskim terminima, žrtvu narcis kažnjava zbog toga što joj (narcisu) žrtva ne daje dovoljan „narcistički supply“, ili narcističku potvrdu.
Narcistički „supply“, u većini slučajeva, može se jednostavno opisati kao pažnja praćena različitim stvarima koje narcis želi od žrtve.
One mogu uključiti potvrdu narcisove privlačnosti, dosetljivosti ili profesionalne veštine obezbeđivanje novca ili profesionalne pomoći i podrške narcisu, sve do obezbeđivanja specifično psiholoških „dobara“ poput spremnosti na patnju u rukama narcisa kao oblika narcističke potvrde koju narcis interpretira tako da on (narcis) „mora da vredi, kada je neko spreman da pati u njegovim ili njenim rukama“.
U ovom slučaju, narcis ispoljava sadističku dinamiku.
Jedan posebno štetan oblik regrutovanja letećih majmuna od strane narcisa je u oblasti porodičnog prava, u kome narcističke ličnosti koriste sudske bitke za starateljstvo nad maloletnom decom da bi svoje supružnike kaznili za to što im nisu ponudili dovoljno narcističke potvrde, obično tako što decu uzimaju kao taoce.
Sudovi, koji u ogromnoj većini, gotovo u svim slučajevima, dodeljuju samostalno vršenje roditeljskog prava majkama, lako postaju leteći majmuni u rukama narcističkih majki, koje vrlo često optužuje očeve roditelja za seksualnu zloupotrebu dece, nasilje, zavisnost od alkohola i droga i različite druge oblike delinkvencije.
Kada se ove lažne optužbe pokažu kao neosnovane, podnositelji lažnih prijava, tipično narcističke majke, gotovo nikada se ne suočavaju sa krivičnim progonom za lažno prijavljivanje, jer su tužioci, socijalni radnici, a često i policijski službenici, već izmanipulisani, kako kulturno, tako i u okviru individualnih slučajeva, da se samo poslušno postroje u uloge letećih majmuna za „ugrožene“ identitetske grupe, u ovom slučaju majke.
Sličan fenomen se događa sa nedovoljno iskusnim psihoterapeutima, koje njihovi klijenti regrutuju tako da ih oni nekritički podržavaju u različitim konfliktnim odnosima, do te mere da koriste svoj društveni uticaj i stručni profil da pojačaju poziciju jedne osobe u osetljivim i obično višedimenzionalnim sistemima odnosa.
Leteći majmuni iz redova psihijatara, psihoterapeuta, sudija i socijalnih radnika obično postanu svesni da su majmuni u narcisovoj igri tek onda kada se desi neka tragedija, obično samoubistvo ili zločin učinjen iz rastrojstva.
Tokom protekle godine bili smo svedoci više ovakvih tragedija koje su prouzrokovali leteći majmuni u foteljama socijalnih radnika, sudija i veštaka.
Neki leteći majmuni ne shvate svoju leteću majmuničnost čak ni kada se dogode tragedije izazvane njihovim postupanjem (primera iz prethodnih godina ne nedostaje), a „sistem“ im često dopušta da ostanu na istim pozicijama uticaja i da nastave sa istom strategijom kojom iznova i iznova igraju ulogu letećih majmuna za narcističke ličnosti, dok istovremeno dobijaju validaciju od sistema da „rade svoj posao“, a da su destrukcija porodica i lične tragedije nesrećnih ljudi odgovornost „klijenata“ socijalnog sistema ili „stranaka“ suda, a ne samih letećih majmuna u centrima za socijalni rad i sudovima.
Narcizam nije psihološki normalan, pogotovo ne onda kada uključuje toksičnu trijadu „zasipanja ljubavlju“ („love bombing“ – početna strategija u odnosima u kojima narcis privlači i mami žrtvu u odnos), devaluacije (zloupotrebe i zanemarivanja žrtve kada je ona već namamljena u odnos) i odbacivanja (praćenog sadističkim psihičkim nasiljem prema žrtvi da bi se izvukle sadističke forme narcističke potvrde).
Svi ovi toksični elementi su rašireni i zahtevaju posebno strogu obuku, čitanje moderne literature i akademsku superviziju svih koji mogu, na nekom stadijumu, biti direktno ili indirektno uključeni u takve odnose, postupke, ili događaje koji su sa njima u vezi.
Jer, nikada ne treba zaboraviti, da, iako je leteći, majmun je ipak majmun.
Izvor: dr Aleksandar Fatić/danas.rs
