Kрајем године, некако у слично време, на интернет сцени експлодирала су два сервиса базирана на вештачкој интелигенцији. Иако ниједан од њих није настао у том периоду већ постоје неко извесно време, краће или дуже, тек сада су постали довољно добри, неки би рекли и застрашујуће добри, да привуку ширу пажњу јавности.
Један је Midjourney, а други је Chat GPT (Чет Џипити). Док је Чет Џипити основала организација OpenAI, коју је на почецима, између осталих, финансирао и Елон Маск, а данас то чини Микрософт, Мидџорни је повезан са социјалном мрежом Дискорд.
Chat GPTје сервис базиран на вештачкој интелигенцији који служи за писање. Укратко, можете му задати задатак да напише школски састав на одређену тему, али и да га питате да вам испише причу о некој личности, или шта год вам друго падне на памет. Вештачка интелигенција ће вам у већини случајева одговорити прилично прецизним и смисленим текстовима, на било ком језику. Није све то, наравно, још савршено, али што више задатака испуњава, сервис постаје све бољи и „паметнији”.
Midjourney, са друге стране, генерише слике на основу текстуалног описа и команди и код њега је још очигледнији принцип „што га више храниш, постаје све бољи”. Чак и ако му задајете исти задатак много пута, уз незнатне варијације, сваки пут ће бити другачији и све имагинативнији. Најзанимљивије од свега је што ће често понудити потпуно неочекиване углове гледања на неке појмове које му задате, „размишљаће” не баш скроз ван шаблона, јер ипак му сав материјал за рад и даље обезбеђује човек, али ће резултати бити свежи и другачији. Притом треба имати у виду и да му је потребно тек неколико десетина секунди за стварање садржаја.
А сада долазимо до питања зашто уопште причамо о овоме? Па, већина ранијих експеримената са вештачком интелигенцијом, нарочито када је масовна употреба у питању, није се завршавала баш славно. Тек сада су се, чини се, стекли услови, читај технологија је толико напредовала, да вештачка интелигенција делује заиста интелигентно и да резултати нису само задовољавајући, већ су често и „Vau!”.
О AI-ју се, када је масовна употреба у питању, већ неко време говори када причамо о мобилним телефонима, који последњих година управо преко AI-ја уче о навикама својих корисника и покушавају да им на основу тога пруже боље корисничко искуство. Али то је на крају ипак нешто што се дешава испод хаубе и у шта ми, обични људи, нисмо претерано упућени. Да, можемо евентуално да видимо да нам се телефон временом понаша мало паметније, али код Midjourneya и Chat GPT-aрезултати су толико очигледно добри, да је то у исто време и фантастично и застрашујуће, зависи кога питате.
Ако рецимо питате човека који није вичан писању, цртању или дизајну, могућност да све то уради у само неколико кликова представља остварење најлуђих снова. Са друге стране, многи копирајтери, илустратори, дизајнери или цртачи не гледају баш благонаклоно на овакав развој догађаја, нарочито јер вештачка интелигенција у будућности може бити само боља, вештија и напреднија. Има и оних који, наравно, ове сервисе виде као помоћни алат којим могу да унапреде свој рад, али да ће многе креативне индустрије бити уздрмане, то је извесно.
Питање је тренутка и када ће вештачка интелигенција на основу прецизних упутстава моћи да направи комплетан стрип, цртани филм или, зашто да не, и цео филм (неки музички спотови су већ урађени на овај начин) који задовољавају одређени ниво квалитета и стандарда. Да ли ће то свима одговарати? Сигурно не. Да ли ће развој вештачке интелигенције због тога стати? Сигурно не. Њене могућности су у перспективи неограничене, а чини се да је најбоље што можемо да урадимо да се прилагодимо и учинимо да ради за нас. Боље она за нас него ми за њу.
Извор: Ненад Милосављевић/novaekonomija.rs
