Уторак, 18 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 5

Шта још крију архиви Удбе у Србији?

Журнал
Published: 31. децембар, 2022.
Share
Зграда Државног Архива Србије, (Фото: Државни Архив Србије)
SHARE

У једном тексту објављеном у јуну ове године, који сам насловио са Научни поглед – кроз кључаоницу, дотакао сам се питања шта је у српским архивима доступно за истраживаче, а шта је и даље осетљиво, затамњено или под кључем о периоду 1941‒1945

Зграда Државног Архива Србије, (Фото: Државни Архив Србије)

Морам да подсетим на Андрићеве речи да „само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице“. То се посебно може рећи за 1945. годину, која је оставила дубоке последице у нашој промењеној хијерархији вредности, политичкој култури, потиснутој духовности, најзад, и у свему ономе што је уследило крвавим распадом Југославије 1990-их и грађанским ратом у Јајцу конструисаних република и нација.

И у Црној Гори пре две године, у време борбе за одбрану српских светиња, видело се колико је било погубно семе братоубилаштва које су тамо посејали комунисти; чињеница да је митрополит Црногорско-приморски СПЦ Јоаникије Липовац био ухапшен од комуниста 12. маја 1945. (на Светог Василија), а митрополит Јоаникије Мићовић од монтенегринских власти 12. маја 2020. била је више него симболична.

Коначно, у време нове кризе на Косову и Метохији, треба подсетити и на последице комунистичке политике у овој области, која је од језгра Старе Србије од ње, за само неколико деценија, направила аутономну покрајину са прерогативима државности. И од миноризације српског народа на Косову, поготово од 1960-их, прерасла у отворену антисрпску политику у којој се, како је писао дечански игуман још у то време, само чекало на појаву Арсенија Петог, новог патријарха који ће повести ојађене Србе у сеобе према северу…

Зато је темељна историјска анализа 1945. важна као симболични повратак на једно раскршће, разделницу прошлости.

Питање ревизионизма

Митрополит Јоаникије Липовац на фрески, (Фото: Wikimedia)

Иако ће неки то назвати ревизионизмом, интересантно је да се за колеге који се баве другим историјским епохама, а који дају нове углове гледања или извлаче дијаметрално супротне закључке у односу на генерацију њихових претходника, никада не користи етикета ревизионисте.

Када сте то, на пример, чули за „средњовековца“ који мења постојећу научну перспективу о Новом Брду, или за „нововековца“ који утемељује нову периодизацију 19. века и који уместо о Првом и Другом српском устанку говори о њима као о првој фази српске револуције? Изгледа да је та етикета, посебно мила деци комунизма (у складу са протоком времена, можда треба рећи и – унуцима комунизма), резервисана само за оне који се баве проучавањем 20. века и Другог светског рата.

Ризикујући, дакле, да будем сврстан у ту категорију, скрећем пажњу о колико драматичном периоду историје се ради: по пракси завојевача и комадању државне територије, почетак Другог светског рата подсећао је на средњовековне освајачке походе у којима је након пораза разбијана и српска држава; по броју расељених личио је на време сеоба или слома устанка из 1813, када су делови Србије били испражњени, а други преплављени избеглицама; по броју жртава и општој конфузији 1941. година је свакако превазишла 1914, а можда и националну трагедију из 1915. године; по интензитету грађанског рата који се одвијао унутар истог народа, период 1941‒1945. је неупоредив са било којом епохом из националне повести.

И зато је важно да о њему пишемо и као нова генерација критичке историографије, за коју не сме да буде забрањених и табу тема.

Архивска грађа државног архива Србије, (Фото: Википедија)

За историчара савремене епохе не постоје квантитативна ограничења грађе као за оне који се баве ранијим периодима; тешкоћа је само којим инструментом „просејати“ све од доступних докумената, фотографија, елабората и преобимне мемоарске грађе.

У Историјском архиву Београда чува се, за историчаре незаобилазна, обимна грађа БДС-а (немачке полиције) и квислиншке Специјалне полиције. Само фонд Специјалне полиције обухвата преко 570 кутија грађе. У Архиву Југославије, поред личних фондова и изразито богате мемоарске грађе, најзначајнији за период Другог светског рата јесу Емигрантска влада Краљевине Југославије, Државна комисија за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача, али и грађа Централног комитета (ЦК) и Покрајинског комитета (ПК) КПЈ за Србију.

У Војном архиву налази се вредна грађа различитих војних формација: немачких и италијанских окупационих јединица, усташких, партизанских и четничких формација, документи владе Милана Недића и њених оружаних снага. Даље, у Државном архиву Србије похрањена је документација ПК КПЈ за Србију, Главног штаба НОП одреда Србије и регионалних и локалних партијских форума, Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача, део грађе Недићеве владе итд.

Али, и она грађа која је данас најконтроверзнија, проистекла из рада Безбедносно-информативне агенције, наследнице, за многе злогласне, Озне и Удбе. Подељена је на две основне групе: елаборате (доступне само истраживачима у научне сврхе) и тајне досијее (према сајту ове установе, има их 80.000 и они су апсолутно недоступни, осим судовима по службеној дужности).

Промена перцепције

Комунистичка пропаганда, (Фото: PBS)

Досадашња истраживања показала су нам да се у овој грађи налази низ докумената који апсолутно мењају нашу перцепцију прошлости и закључке о 1945. години.

Пре свега, ту су нађене књиге стрељаних – својеврсни документи, налик на матичне књиге, из неколико градова у Србији, где су припадници Озне водили прецизну евиденцију о стрељаним „народним непријатељима“. Дуго негиран, или свођен на анархијско или појединачно дељење правде, револуционарни терор овиме је коначно, бар у неким срединама, поткрепљен конкретним доказима. Прецизан број жртава, наведен уз све пратеће податке у овим књигама, с друге стране је спречио манипулацију бројкама којом је поражена страна неретко била склона, па је омогућио да схватимо стварне размере страдања у својеврсном рату после рата.

Ту су и елаборати о четничком покрету, Збору, окупационим формацијама, који су настали углавном 1950-их и 1960-их, али који су незаобилазни за сваког истраживача који проучава ову тему бар у локалним срединама.

Истраживачима су доступне и хиљаде заплењених оригиналних докумената, ратних фотографија (потписник ових редова нашао је у једној збирци као неидентификовану фотографију свог чукундеде испред породичне куће – са све записима припадника Озне поред ликова), спискови Голооточана и ухапшеника из неких српских градова, записници са саслушања и суђења многих непријатеља револуције, од којих су неки значајне личности националне историје…

Голи Оток, (Фото: Дојче Веле)

Пронађени су и разни елаборати и заплењена грађа која се тиче ратних злочина окупатора, на пример неки од непознатих и мање познатих докумената о стрељању у Крагујевцу 21. октобра 1941, или о мађарским злочинима у Бачкој током тзв. рације у јануару 1942. године.

Истраживачи Института за савремену историју овде су пронашли и поједине документе који говоре о околностима заробљавања генерала Драгољуба Михаиловића 1946, а посебно важно било је и откривање мемоара Стевана Мољевића, Равна гора у светлу и магли, писаних током његовог тамновања у Сремској Митровици.

Речју, нађено је мноштво докумената који значајно обогаћују или пак мењају нашу представу о Другом светском рату.

Бројна питања остала су и отворена. На пример, колико је грађана Београда стрељано у револуционарном терору у јесен 1944. године. Књиге стрељаних нађене су у неколико градова у јужној Србији и Војводини, али не и за градове где је терор био најинтензивнији, поред престонице и за Шабац, Крагујевац, Ваљево, Чачак, Аранђеловац…

Ова грађа није нам дала одговор ни на питање где се налази гробно место генерала Михаиловића. Нисмо сазнали ни где је и под каквим околностима 1945. убијен академик Драгиша Васић. Ни шта је са његовим рукописом, можда још важнијим од откривеног Мољевићевог. Ни ко је и по чијем налогу ухапсио и убио најбољег писца из Старе Србије, Григорија Божовића. Ни како је заробљен и настрадао Никола Калабић. Ни где су гробна места хиљада „несталих“, припадника ЈВуО који су у јесен 1944. одступили у врлети Босне.

Скривена имена

Владика Николај, (Фото: Википедија)

Интересантно, из доступних материјала нисмо сазнали ништа о наредбодавцима и извршиоцима злочина из 1945. Недостају и имена оних који су гонили, денунцирали, цензурисали.

Упечатљиво је да нити један од истраживачима доступних елабората не говори о страдању СПЦ од комунистичких власти, па тако не можемо да реконструишемо ни последње дане патријарха Викентија Проданова, епископа Иринеја Ћирића, или пак владике Николаја Велимировића који се налазио у емиграцији, али под будним оком југословенске службе.

То ће бити можда могуће тек онда када се скине ознака тајности са већ поменутих 80.000 досијеа који се чувају у Државном архиву Србије.

О њима је у јавности створена вишеструка мистификација: да садрже податке осетљиве и важне за интересе државе, што није истина, јер се не ради о материјалима из 1980-их, већ из 1950-их, које је БИА већ декласификовала и оценила да је време да оду у депое архива; да садрже елементе који могу да воде друштво у нове сукобе, што није истина, јер, како смо показали, нигде у доступним документима нема података о извршиоцима злочина из 1945. (а поређења ради, отварање досијеа у свим бившим југословенским републикама, па и у Албанији, прошло је без иједног случаја крвне освете или ма каквог другог сукоба); да они садрже државне тајне које још увек не би требало открити јавности, што такође није тачно, јер једноставан увид у информативна средства фонда БИА у Државном архиву Србије показује да се у 90% материјала ради о локалним збиркама и историјатима.

Међутим, оно у шта смо убеђени на основу досадашње истраживачке праксе, јесте да и уколико су досијеи историјских личности које смо спомињали уклоњени (велико „чишћење“ докумената јесте забележено по паду Александра Ранковића), понешто о њима наћи ће се кроз тзв. бочно истраживање, односно кроз увид у досијее личности из другог или трећег ешалона, у којих се врло често проналазе и подаци уз помоћ склапамо значајније историјске мозаике. Питање је само чији је интерес да до тога не дође.

Немања Девић

Извор: Рт.Рс

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Усвајањем европских стандарда доћи ће и вјерски садржаји на Јавни сервис
Next Article Гаврило Дожић – патријарх који је увијек био уз свој народ

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ко то синоћ кроз Косово прође?

Јесу ли све међународне институције наједном престале да посредују у преговорима? Или и оне, као…

By Журнал

Драгиша Бојовић: Потребна је свест о Светом Сави као интегралној личности

Књига Свети Сава у српској књижевности проф. Драгише Бојовића са Универзитета у Нишу и председника…

By Журнал

Рат у Украјини на прекретници: У сенци двобоја ракета, фронт се драстично мења

У сенци испаљивања интерконтиненталних балистичких ракета и ракета "сторм шедоу", ратне пропаганде, упозорења и претњи,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаикНасловна 2

Помоћ ХО Срби за Србе породицама и дјеци у Црној Гори током 2022. године

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 5

Новак на првом мјесту до краја године

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 2СТАВ

Дани прије 13. јула

By Журнал
ДруштвоКултура

Лука Ћеловић Требињац: Човек који је „амерички сан“ остварио у Београду

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?