Iz godine u godinu se povećavaju količine kokaina zaplenjenog u luci Antverpen. To predstavlja, međutim, samo deo robe koja je stvarno u opticaju. Vlasti su preplavljene brzim rastom ovog tržišta i nasiljem koje ono stvara sa obe strane granice – prenosi Kurie Enternasional pisanje belgijske štampe. „Podmetanje požara, molotovljevi kokteli, pucnjave, otmice, granate, likvidacije“, antverpenski dnevnik Gazet van Antverpen navodi jednu po jednu epizode nasilja povezanih sa trgovinom drogom koje su se poslednjih godina dešavale u lučkom gradu i okolini. Lista je skoro beskrajna. Približava se broju od 200 slučajeva za sedam godina.
Antverpen – kapija Evrope za kokain
Prošlog leta, posebno je došlo do porasta nasilja: „Svaki dan ili skoro, mediji su izveštavali o incidentima u vezi sa organizovanim kriminalom“, piše De Morgen, kome kriminolog Šarlot Kolman (Univerzitet u Gentu) objašnjava da su motivi ovih događaja obično isti: „Zastrašivanje, upozorenja ili odmazde” između rivalskih grupa.
U 2013. zaplenjeno je 4 tone kokaina, a više od 100 tona u 2022. godini.
Radi se o tome da su se količine droge, kao i cene po kojoj se ona prodaje, poslednjih godina višestruko povećali. U 2013, količina kokaina zaplenjenog u luci Antverpen i dalje je bila oko 4 tone; ove godine nadležni očekuju da cće precći simboličnu granicu od 100 tona. Belgijski grad je sada glavna kapija za trgovinu kokainom u Evropi, ispred Roterdama.
„Zlatna medalja bez koje bi naša zemlja dobro prošla“, komentariše flamanski list.
„Pre četrdeset godina, zbog prevelike proizvodnje mleka, Evropa se raspadala pod planinom putera. Od sada se u Antverpenu rušimo pod planinom kokaina“, upozorava Gazet van Antverpen. Između ostalih problema, ovaj priliv predstavlja veliki logistički izazov: Belgija zapleni toliko droge da ne može dovoljno brzo da je se reši.
U principu, zaplenjena roba je spaljena, ali s obzirom na tehnička ograničenja i ekološke standarde, spalionice ne mogu da izdrže korak, upozorava list. „Moraćete da instalirate nove.“
U međuvremenu, droga se skladišti, a ova akumulacija „počinje da poprima neverovatne razmere. Trenutno desetine tona kokaina čekaju da budu uništene u carinskim skladištima. Međutim, s obzirom na njihovu tržišnu vrednost, vlasti strahuju da će kriminalne grupe nastojati da ih se domognu.
Do 30 ubistava godišnje trgovaca drogom u Holandiji
„Luka Antverpen je ogromna i samo mali deo od miliona kontejnera koji u nju ulaze može se kontrolisati“, piše de Folkskrant. Uglavnom, roba stiže iz Latinske Amerike, skrivena u pošiljkama voća, i odlazi „skoro u celinu za Holandiju”, odmah sa druge strane granice. „U Antverpenu živi nekoliko porodica koje se bave prevozom“, nastavlja holandski dnevnik, „ali veliki karteli su u Holandiji, odakle onda distribuiraju drogu po celoj Evropi.
„U Holandiji je svođenje računa u svetu droge gotovo uobičajeno“, komentariše Het Nieuvsblad, a ubistva povezanih sa trgovinom drogom ima 15 do 30 godišnje. I pored toga, ubistva advokata Derka Viersuma (2019.) i novinara Petera R. de Vriesa (2021.) izazvala su burne reakcije, podvlači popularni dnevnik, jer dvojica ljudi „nisu pripadali ovom podzemnom univerzumu i nisu bili umešani u zločine“.
„U poređenju sa holandskim susedom, situacija je prilično mirna u Belgiji“, primećuje Volkskrant koji dodaje da postoje strahovi da cće se stvari promeniti ”zato što su nadležni prevaziđeni razmerama ove pojave. Policija, pravosuđe i carina žale se na nedostatak ljudskih i finansijskih resursa“.
Poraz kroz legalizaciju droge
Posle talasa nasilja ovog leta, reakcije su bile brojne u belgijskoj štampi. Za neke, poput advokata iz Antverpena Valtera Damena koji je govorio u De Standaardu, potrebno je “naterati“ potrošače kokaina, kojih je sve više, da shvate da imaju „krv na rukama“.
Osim ako, sugeriše urednik istih novina, problem ne shvatimo obrnuto. Pogled na analize otpadnih voda u Antverpenu dovoljan je da shvatimo da se „duh vremena” promenio, kaže on: za pet godina tragovi kokaina su se udvostručili. Upotreba ovog opijata je toliko raširena da je nejasno – uživa li već uveliko neefikasni „rat protiv droge“ dovoljnu podršku javnosti da bi imao bilo kakvo značenje. Bez direktnog zalaganja za legalizaciju, smatra se da je došlo vreme da nas, kolektivno, pitaju „da li i dalje smatramo upotrebu kokaina nečim ozbiljnim”, piše u De Standaardu.
Upravo to isto priznanje neuspeha rata protiv droge i nemoći vlasti pred nasiljem povezanim sa trgovinom ljudima, navelo je gradonačelnika Amsterdama da pozove na „dekriminalizaciju kokaina“ i „regulaciju tržišta“, kako prenosi Telegraf. Nasuprot tome, on u Antverpenu pre svega zahteva jačanje sredstava policije i pravosuđa.
Flamanski javni medij VRT anketirao je nekoliko stručnjaka o pitanju legalizacije ili dekriminalizacije. Oni to generalno vide kao način kontrole tržišta i sastava supstance u opticaju. Na srednji rok to je, po njima, način da se izvuče tepih ispod ilegalnih trgovaca. Ideja o legalizaciji teških droga, međutim, nije ubedljiva za sve, podvlači VRT i citira jednog toksikologa koji kaže:
„U slučaju predoziranja, nemate drugu šansu.“
U svakom slučaju, precizira kriminolog Šarlot Kolman, takva mera bi imala smisla samo ako bi se sprovodila bar na evropskom nivou.
Izvor: N. J. /balkanmagazin
