ДПС у Подгорици наставља да нелегитимно врши власт и да на тај начин злоупотребљава градске ресурсе Неизгласавање судија Уставног суда недржавнички и недемократски потез, супротан и нашој европској агенди Ванредни парламентарни избори најбољи излаз из садашње политичке кризе
Правни тимови побједничких коалиција разматрају деблокирајуће механизме како би се испоштовала изборна воља грађана у Главном граду, којег је “окупирала” Демократска партија социјалиста (ДПС), рекао је носилац листе Покрета Европа сад (ПЕС) и будући градоначелник Подгорице Јаков Милатовић.
Сматра да “неодговоран” однос ДПС-а, али и осталих парламентарних партија које нису гласале за избор судија Уставног суда у Скупштини, не смије утицати на конституисање изборне воље грађана која је апсолутно јасна и за политичке актере у Главном граду обавезујућа.
Он је, уочи Дана ослобођења Подгорице, поручио да је ослобађање Главног града неминовност.
Ситуација око преузимања власти у Подгорици никако да се ријеши. Имате ли још неке механизме којима може да се одблокира процес транзиције власти и који су?
Досадашња градска управа, на челу са ДПС-ом, већ скоро два мјесеца, упркос јасним изборним резултатима блокира мирну транзицију власти. Закон о избору одборника и посланика јасно каже да се потврђивање мандата врши у року од 30 дана од дана одржавања избора, што је рок који је давно пробијен. Предсједник Општинске изборне комисије, упркос бројним наредбама Државне изборне комисије, противзаконито одбија да одржи сједницу, чиме улази у зону кривичне одговорности, због чега је Покрет Европа сад поднио већ двије кривичне пријаве.
Устав и закон такође прописују да мандат одборника траје 4 године, па је мандат досадашњем сазиву Скупштине Главног града такође давно истекао, што је и потврђено пресудама и Уставног и Управног суда. Упркос свему томе, ДПС, заједно са својим коалиционим партнерима, наставља да нелегитимно врши власт, и да на тај начин злоупотребљава градске ресурсе, лажно се представљајући и кршећи Устав и законе Црне Горе, али и јасно исказану изборну вољу грађанки и грађана Подгорице. Зато, а у контексту предстојећег празника – Дана ослобођења Подгорице – слободно се може рећи да је ДПС својим понашањем постао “окупатор” Главног града. У току је разматрање деблокирајућих механизама од стране правних тимова четири побједничке коалиције које ће чинити нову градску управе, па је ослобађање Подгорице, у политичком смислу, неминовност.
С обзиром на критички став Вас и Ваше партије, поводом најновијих одлука Скупштине (неизбор судија Уставног суда, усвајање измјена Закона о предсједнику) да ли преиспитујете учешће Европе сад у власти у Подгорици? Да ли су због тога прекинути преговори о формирању власти?
Преговори о формирању нове градске управе су започели у првој седмици након одржавање избора, и у њима су укључени представници четири побједничке листе: Покрета Европа сад, који је освојио 22 одсто, коалиције “За будућност Подгорице” која је освојила 18 одсто, коалиције окупљене око Демократа са освојених 11 одсто и коалиције окупљене око ГП УРА са освојених шест одсто. Нова градска управа ће тако бити подржана од стране најмање 34 одборника у новом градском парламенту, насупрот 24 колико ће имати представници опозиције окупљене око ДПС-а.
Преговори иду добром динамиком, и ни у једном тренутку нису били прекинути, већ само одлагани из техничких разлога. Неодговоран однос ДПС-а, али и осталих парламентарних партија које нису гласале за избор судија Уставног суда у Скупштини, не смије утицати на конституисање изборне воље грађана која је апсолутно јасна и за политичке актере у главном граду обавезујућа. Дакле, двије трећине грађана Подгорице су гласали за промјену власти, а изборни резултат је темељ сваког демократски уређеног друштва.
Нову градску управу чекају велики проблеми који су нагомилавани у претходном периоду. Морамо интензивирати развој града, покренути професионализацију градске управе, као и почети са реализацијом бројних инфраструктурних пројеката. Подгорици је потребна реанимација од досадашње тридесетогодишње власти која је у континуитету урушавала душу нашег града, претворила многе зелене површине у бетон, а јавни интерес замијенила уско-партијским и приватним. Сваки дан којим се одлаже конституисање новог градског парламента и управе је дан изгубљен за развој града!
Шта је, према Вашем мишљењу, главни разлог за непостизање договора о судијама Уставног суда?
Главни разлог су партијске калкулације, а можда чак и потпуно личне, које су нажалост биле опређељујуће у односу на државни интерес приликом гласања за судије Уставног суда. Тешко је објаснити зашто посланици ДПС-а, али и осталих парламентарних партија, нису гласали за комплетирање Уставног суда, поготово ако кандидати нису јавно оспоравани. Упозоравили смо на све могуће посљедице, којим данас свједочимо.
Мислим да је неизгласавање судија Уставног суда био недржавнички и недемократски потез, уједно супротан и нашој европској агенди. ПЕС није могао имати апсолутно никакав утицај на посланике у Скупштини Црне Горе, осим јавних апела да се постигне друштвено одговоран компромис. Зато позивам све политичке актере да у наредној итерацији избора судија приступе са више политичке одговорности и посвећености државним интересима Црне Горе и нашем европском путу.
Сматрате ли да је усвајање измјена Закона о предсједнику добро рјешење, с обзиром на то да су и Венецијанска и Европска комисија рекле да је тај пропис неуставан? Да ли то може додатно успорити Црне Горе у ЕУ, или, евентуално, изазвати примјену клаузуле баланса?
Разумијем да је Закон о предсједнику имао намјеру да додатно дефинише овлашћења предсједника, како би се убудуће избјегле правне злоупотребе, које су се наводно десиле од стране господина Ђукановића. Познато је да провјеру уставности тог закона, али и сваког другог, једино може извршити Уставни суд и тако дати релевантан и обавезујући одговор на постојећу дилему, као што је то рецимо био случај када су у Скупштини усвојене измјене Закона о локалној самоуправи, чиме се испоставило да су неуставно били одложени локални избори.
У том контексту сматрам да је много рационалније, али и одговорније, било поступити по препоруци Венецијанске комисије, и прво изабрати судије Уставног суда, па тек онда гласати о Закону о предсједнику, који би такон након усвајања, био подложан провјери. Истовремено, једини пут до преиспитивања уставности измјена Закона о предсједнику је управо кроз избор судија Уставног суда, па ме зато и чуди што ДПС није приступио гласању бар једног или двоје судија. На тај начин би функционалан Уставни суд врло лако и брзо могао да разријеши ову политичку и правну дилему, али и створи јасне предуслове за одржавање ванредних парламентарних избора.
Ако се све партије декларативно залажу за европске интеграције, те заступају општи интерес и правну сигурност, онда је изгласавање судија Уставног суда морало имати приоритет у односу на партијске калкулације.
Очекујете ли да буде формирана нова влада, на челу са Миодрагом Лекићем? Да ли би Европа сад учествовала у таквој влади и под којим условима?
Моје разумијевање је да су измјене Закона о предсједнику у Скупштини усвојене управо како би отвориле пут формирању владе на челу са господином Лекићем. Међутим, као што знате ПЕС не учествује у тим преговорима, и заиста је тешко из моје позиције рећи нешто конкретно о томе. Међутим, став Покрета Европа сад је врло јасан – сматрамо да је најбољи излаз из садашње политичке кризе у којој се земља налази кроз ванредне парламентарне изборе.
То је пут ка политички стабилној Влади која би фокус ставила на владавину права, економски развој и интензивирање европских интеграција. Вјерујем да упркос турбулентној 2022. години – Црна Гора може у скоријој будућности, уз политички стабилну Владу са фокусом на потребне реформе, убрзати свој демократски развој и постати пуноправна чланица Европске уније. Оно што такође могу рећи је то да би сасвим сигурно процес демократизације у Црној Гори почео много раније него 2020, да је 2013. године господин Лекић постао предсједник Црне Горе.
Да ли ће Европа сад имати кандидата за предсједничке изборе наредне године?
Покрет Европа сад свакако размишља о могућим опцијама када су у питању предсједнички избори наредне године. Иако још увијек нисмо одредили кандидата, увјерени смо да ће предлог за предсједника Црне Горе кога предложимо или подржимо сигурно бити будући предсједник (или предсједница) наше земље. Оно што је важно истаћи је да ће ПЕС предложити или подржати кандидата који ће по карактеру предсједничке функције знати да уједињује земљу, а не да је дијели као што је то био случај до сада.
Оно што такође могу рећи је то да би сасвим сигурно процес демократизације у Црној Гори почео много раније него 2020, да је 2013. године господин Лекић постао предсједник Црне Горе”
Најавили сте програм Европа сад 2, који подразумијева, између осталог, просјечне плате од хиљаду еура. На чему базирате процјене да би просјечна плата могла да се повећа на хиљаду еура и у ком период је то могуће постићи?
Просјечна нето зарада у октобру је износила 720 еура, и за 200 еура је већа у односу на претходну годину, захваљујући програму Европа сад. Зато многи тај програм управо и виде као прво значајније повећање животног стандарда у претходних 30 година. Међутим, у контексту ресурса које Црна Гора има, а имајући у виду да је рецимо у сусједној Хрватској, која је чланица ЕУ, просјечна плата 1.000 еура, циљ програма Европа сад 2 је да у што краћем року покрене нови модел економског развоја који би био основа даљег повећања животног стандарда грађана.
Фокус мора бити на пет кључних тачака. Под један, покретање инвестиционог циклуса у изградњи инфраструктуре, прије свега наставка ауто-пута ка Србији и отпочињање Јадранско-јонског ауто-пута, као и унапређење стања на црногорским аеродромима, а све у циљу боље доступности Црне Горе као туристичке дестинације и унапређења економске активности.
Под два, кључно је позиционирати земљу на мапи иновативних и добро плаћених привредних грана, између осталог у сфери дигиталне економије кроз нова законска рјешења и акценат на унапређењу вјештина програмирања и енглеског језика, као основних инпута за међународно тржиште рада.
Под три, важно је креирање бољег приступа финансирању за малу привреду и пољопривредне произвођаче, између осталог и кроз Кредитно-гарантни фонд, Развојну банку и значајније већи агробуџет. Под четири, убрзање ЕУ интеграција, те с тим у вези – приступ и коришћење већих средстава из ЕУ фондова, као и унапређење регионалне економске сарадње, такође је дио плана. И под пет, привлачење кредибилних страних инвеститора кроз нови Закон о подстицају инвестиција и додатно повољан пословни амбијент у дијелу економског раста, владавине права и просторног планирања.
За све ово, неопходна је стабилна Влада која има политичку вољу, знање и капацитет да земљу извуче из тренутне политичке и институционалне кризе, и снажно је позиционира на путу економског развоја.
Биљана Матијашевић
Извор: Вијести
