Da bismo se zaštitili od pretnji koje donose klimatske promene i gubitka prirodnih resursa, investicije u upravljanje svetskim ekosistemima treba da dostignu 384 milijarde dolara godišnje do 2025, objavljeno je iz Organizacije za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija. Iznos koji je naveden u Izveštaju, je više nego dvostruko veći od aktuelnog nivoa ulaganja. Sledeće nedelje, na Samitu o biodiverzitetu u Montrealu, delegati iz brojnih država će pokušati da postignu dogovore o zaštiti prirode i divljih životinja od daljih gubitaka i degradacije flore i faune, kao i staništa.
Na Samitu će biti predstavljena i nova računica iz Izveštaja Organizacije za zaštitu životne sredine UN. Trenutno se godišnje troši 154 milijarde dolara, i taj novac odlazi na akcije zaštite i bolje upravljanje vodama, zemljištem i vazduhom, na programe zaštite divljih životinja, navodi se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP).
„Ako želimo da se pozabavimo trostrukom krizom degradacije – zemljišta, klime i prirode, onda će sredstva morati da se povećaju nekoliko puta“, rekao je Ivo Mulder, šef UNEP-ove jedinice za finansiranje problema uzrokovanih promenama klime. Mulder je naveo da „oko 50 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) zavisi od zdravih ekosistema, koji su i funkcionalni, te ovo ne bi trebalo da bude preveliki teret, uprkos tome što su u toku krize poput inflacije i dešavanja u Ukrajini“. U izveštaju se naglašava da vlade država troše stotine milijardi na potencijalno štetne subvencije za ribarstvo, poljoprivredu i sektor fosilnih goriva.
Više od 100 država obavezalo se prošle godine sporazumom potpisanim u kineskom gradu Kunmingu da se angažuju na zaštiti biodiverziteta, ali nije postignut dogovor o pitanjima kao što je finansiranje prevencije „rasipničkog“ manira u trošenju resursa u siromašnijim zemljama. Predstojeći sastanak trebalo je da se održi u Kunmingu, ali je mesto održavanja promenjeno zbog kineske politike prevencije kovida. Kina će ostati predsedavajuća država samita.
Svetski lideri su poslednji put potpisali sporazum o biodiverzitetu u Aičiju, u Japanu, 2010. godine, ali nijedan od ciljeva koje su postavili, kako bi se ublažili i usporili gubici u ekostistemimam do 2020. godine, nije ostvaren u potpunosti. Inače, akteri iz privatnog sektora učestvuju sa tek 17 procenata u finansiranju „zelenih“ programa uprkos njihovoj posvećenosti smanjenju emisija ugljen-dioksida i krčenju šuma, navodi se u Izveštaju UNEP-a.
Izvor: RTS
