Nemačka će biti i ostati jaka zemlja, poručuje vicekancelar Robert Habek uoči zasedanja transatlantskog Saveta za trgovinu i tehnologiju 5. decembra
Oni koji veruju da ćemo dozvoliti da se Nemačka raspadne kao industrijska lokacija, nisu uzeli u obzir nemačku industriju. Bićemo i ostati jaka zemlja. Sledeće godine svakako će dominirati industrijska politika. Evropa (na američki Zakon o smanjenju inflacije) mora odgovoriti stvaranjem atraktivnog investicionog okruženja. Berlin na tom putu tesno sarađuje sa zvaničnicima u Briselu i saveznicima u Parizu. Ima još nekoliko nedelja pre nego što postane prekasno da se reaguje na izazove koje donosi taj američki zakon, izjavio je nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek.
On je ovim rečima objasnio političku poziciju Berlina pred sledeću rundu dvogodišnjegeg foruma transatlantskog Saveta za trgovinu i tehnologiju 5. decembra u Vašingtonu. Habek je ovom prilikom, na godišnjoj konferenciji nemačkih industrijalaca, najavio da će Berlin zdušno raditi na tome da Nemačkoj obezbedi poziciju za „poslovne lokacije, stvarajući uslove koji omogućavaju industriji da ostane ovde, proizvodi i tu stvara vrednost, kao i da organizuje jačanje budućih robnih tržišta u Nemačkoj”.
Ovo obećanje stiže u delikatnom trenutku, kad anketa Asocijacije nemačkih industrijskih komora otkriva da osam odsto upitanih razmatra izmeštanje proizvodnje negde drugde. Prvenstveno zbog paprene cene energenata u Nemačkoj. Na primer u SAD, gde švedska firma „Nortvolt” – ključna u podršci proizvodnji baterija za električna vozila „Folksvagena” i „Be-Em-Vea”, najavljuje proširenje svojih industrijskih pogona. „Pretnja od egzodusa industrija je realna”, ukazao je ovih dana Zigfrid Rasvurm, predsednik Udruženja nemačkih industrija BDI. U pozadini industrijske seobe pojedinih ključnih nemačkih i drugih firmi iz EU u SAD ove jeseni nalazi se primamljiva ponuda koju donosi novi američki Zakon o smanjenju inflacije (usvojen u avgustu, a stupa na snagu 1. januara 2023.) koji će tamošnjoj privredi na raspolaganje staviti 369 milijardi dolara olakšica, u sektorima od teške do avio-industrije. Evropljani su od letos u više navrata javno poručivali Amerikancima da tim zakonom krše pravila Svetske trgovinske organizacija (STO), ali Vašington ne pokazuje znake odustajanja.
U ovom trenutku s ove strane Atlantika još se nadaju da će primedbe koje su stavili na devet odrednica novog američkog zakona (odnose se na programe subvencija vredne 231 milijardu dolara) biti uvažene u Vašingtonu. Robert Habek tim povodom nije optimista. „Rešenje se mora naći u sledećih nekoliko nedelja, inače ćemo biti prinuđeni da idemo drugim putem”, upozorio je nemački vicekancelar na nedavnom forumu dnevnika „Zidojče cajtung”.
Koji bi to put mogao biti? „Evropa mora da uradi svoj domaći zadatak. Neophodan je naš robustni evropski odgovor. Francuska i Nemačka će strategiju tim povodom razraditi zajedno”, najavio je Habek. U okviru te strategije, Berlin najavljuje da će, mimo onih 200 milijardi evra koje je već zacrtao za saniranje energetske krize do 2024, ubrzati rad na državnoj pomoći (tj. subvencijama) privredi. Kako će se to slagati s antiprotekcionističkim pravilnikom Svetske trgovinske organizacije, ostaje da se vidi. U neizvesnosti oko daljih trgovinskih odnosa EU i SAD, Brisel ne sedi skrštenih ruku još od septembra, kad je predložio stvaranje „Evropskog suverenog fonda” kao „adekvatnog finansijskog oruđa za suočavanje s rastućim globalnim trgovinskim izazovima”. Evropska komisija pokrenula je juče „Evropsku platformu čistih tehnologija”, koja ima cilj da pruži podršku ključnih industrija EU u oblasti solarne i energije vetra, kao i proizvodnji elektrolizera, toplotnih pumpi i električnih mreža”, objavio je Tjeri Breton, evropski komesar za domaće tržište. Koliko u EU imaju novca i čvrstine za nadgornjavanje s basnoslovnim američkim paketom podrške domaćoj privedi, biće jasnije već oko Nove godine.
Tanja Vujić
Izvor: Politika
