Економски просперитет који остварују државе чланице политичко-економске уније Бенелукса – Белгија (БЕ), Холандија (НЕ) и Луксембург (ЛУX), најбоље се огледа кроз њихов номинални БДП. Тако, према подацима за 2021. годину, Холандија има БДП од 1.018 милијарди долара, што је чини по овом критеријуму 17. најбогатијом државом на свету.
Белгија заузима 25. место са БДП-ом од 600 милијарди долара, док је Луксембург на 66. месту са БДП-ом од 87 милијарди долара. Овај регион насељава око 29 милиона људи, на површини нешто већој од 75.000 км2. Ови економски показатељи само су један од важнијих подсетника колико је политичка сарадња на регионалном нивоу стратешки била важна за ове земље.
Као некада, Бенелукс и данас представља свакако један од најуспешнијих примера функционалне регионалне економске сарадње. Ово је посебно значајно за привреде нашег региона Западног Балкана које све отвореније и јасније иду путем регионалних економских интеграција што се са једне стране постиже иницијативом Отворени Балкан, а да друге стране напорима унутар иницијативе Берлински процес.
Инспирација за рађање европских интеграција
Пред крај Другог светског рата, 1944. године, у Лондону је закључен уговор међу владама ове три краљевине, а којим је основана Царинска унија Бенелукса. Овај уговор је ступио на снагу 1947. године. Унија је трајала 13 година, јер ју је 1960. године заменила Економска унија Бенелукса (која је била уговорена 1958. године), а која је била орочена на трајање од 50 година.
Пред истек планираног рока, 2008. године, потписан је нови уговор са новим правним оквиром, без ограничења трајања. Ваља напоменути да Царинска унија није први облик међудржавне сарадње на овом простору, будући да је (и даље постојећа) Економска унија Белгија – Луксембург, основана чак 1921. године.
Првобитни циљ ове заједнице био је укидање царинских препрека и успостављање слободног кретања људи, робе и услуга. Модел који је коришћен за успостављање и развој ове уније послужио је као узор у формирању Европске заједнице за угаљ и челик, Европске економске заједнице па потом и Европске уније, чије су државе Бенелукса једне од оснивача. Шенгенски споразум, који држављанима земаља потписница омогућава путовање без пасошких и граничних контрола на границама држава потписница (22 чланице ЕУ + Норвешка, Швајцарска, Монако и др), потписан је 1985. године управо у Луксембургу.
Уговором из 2008. године, име ове заједнице је промењено из Економска унија Бенелукса у Унија Бенелукса. Као што се из промене имена да закључити, овај пројекат постао је мултидимензионалан, а тада је као такав и озваничен. Новим уговором било је предвиђено да државе чланице сарађују и са другим чланицама Европске уније, стављајући ову организацију у шири међународни контекст.
Овим споразумом, структура уније је поједностављена, а као главни циљеви су одређени унутрашње тржиште и економски савет, одрживост и унутрашња питања. У последњих десет година дошло је до реализације бројних сарадњи међу државама Бенелукса, од којих су најзначајније: Споразум о сарадњи полиција Бенелукса из 2018. године, аутоматско препознавање и признање свих диплома из исте године, стратегија о одрживом транспорту из 2020. године, као и заједничка инспекција путева из 2014. године.
Структура Бенелукса
Tела која руководе унијом Бенелукса су: Комитет министара Бенелукса, Савет Уније, Генерални секретаријат Бенелукса, Интерпарламентарни консултативни савет Бенелукса и Суд Бенелукса. Такође, постоји и Канцеларија за интелектуалну својину Бенелукса, која јесте надлежна за подручје ових трију држава, али није тело саме Уније Бенелукса.
Комитет министара Бенелукса је највише тело које се бави доношењем одлука. У њега улази бар један представник са министарског нивоа из све три државе, а састав зависи од агенде заседања. Чланови комитета министара Бенелукса одређују циљеве и приоритете ове организације. Председавајући чланови се ротирају између држава чланица на сваких годину дана.
Савет уније је састављен од старијих званичника релевантних министарстава. Њихов састав, такође, зависи од агенде заседања. Интерпарламентарни консултативни савет Бенелукса – Парламент Бенелукса састављен је од 21 посланика који долазе из Холандије, 21 посланика из Белгије и 7 посланика који представљају Луксембург. Сви наведени представници долазе из националних парламената, респективно. Њихов задатак је да информишу и саветују своје националне владе о питањима важним за Бенелукс. Ово тело установљено је уговором из 2015. године, који је почео да се примењује 2019. године, а који је заменио Конвенцију о Интерпарламентарном консултативном савету Бенелукса из 1955. године. Будући да је назив – Интерпарламентарни консултативни савет Бенелукса – рогобатан и застарео, данас је у широкој примени много једноставнији назив за ово тело: Парламент Бенелукса.
У складу са уговором, Парламент Бенелукса доноси одлуке, споразуме, препоруке и директиве. Одлуке су правно обавезујући акти за државе чланице, међутим, они немају директне последице у виду стварања права и обавеза за саме грађане, већ се односе само на државу чланицу. Нацрте споразума Комитет министара Бенелукса шаље националним парламентима на усвајање. Ови акти су обавезујући како за државу, тако и за појединце и компаније унутар исте. Препоруке доносе министри Бенелукса. То су необавезујуће смернице, али од великог значаја, имајући у виду место одакле долазе. Директиве су инструкције намењене телима Уније Бенелукса, за које јесу обавезујуће. Најчешће се користе за организацију активности Уније.
Суд правде Бенелукса је међународни суд створен са циљем да успостави униформну примену закона Бенелукса. Када су суочени са проблемом у интерпретацији одређеног правног питања, национални судови морају да затраже тумачење од Суда правде Бенелукса, што постаје обавезујући став ког се национални судови морају придржавати. Чланови овог суда бирају се међу судијама врховних судова све три државе чланице Бенелукса.
Генерални секретаријат Бенелукса, са седиштем у Бриселу, представља платформу за сарадњу уније Бенелукса. Он поступа као секретаријат Комитета министара, Савета уније, али и савета, комисија и радних група. Својим искуством у успешној сарадњи деценијама уназад, секретаријат усклађује политике и различитости међу државама чланицама. Ово тело иницира, подржава и надгледа резултате сарадње у области економије, одрживости и безбедности. Генерални секретаријат ради по посебном годишњем плану за текућу годину, који је део четворогодишњег општег плана.
Канцеларија за интелектуалну својину Бенелукса – Канцеларија за робне марке и Канцеларија за дизајн Бенелукса, стациониране у Хагу, биле су претече данас актуелне Канцеларије за интелектуалну својину Бенелукса (скраћено БОИП). Ова институција је предвиђена уговором из 2005. године, који је почео да се примењује 1. септембра 2006. године. БОИП је основана са циљем примене Конвенције о интелектуалној својини Бенелукса, промовисања заштите жигова и дизајна, спровођења у дело других задатака у области интелектуалне својине и континуираног напретка у светлу међународне заштите интелектуалне својине. Ова канцеларија има сарадњу са великим бројем удружења и организација које се баве заштитом интелектуалне својине, како у самим границама Бенелукса, тако и широм Европе.
Продубљивање сарадње и инспирација за остале
Међутим, овом организацијом се не исцрпљује међудржавна сарадња. Видевши како кооперација у овим областима унапређује благостање међу државама Бенелукса, указала се прилика да се иста прошири и учврсти, оснивањем и удруживањем организација које делују и у другим сегментима живота. Једна од тих организација су и Здравствени подухвати Бенелукса (Бенелуџ хеалтх вентурес), која пружа подршку организацијама и индивидуалним истраживачима који раде на побољшању бенефита оболелих од рака. Поред финансијске, ова организација нуди и нефинансијску подршку пројеката, у виду вођства од стране стручњака.
Од 2022. године, поново се додељује Награда за предузетништво Бенелукса. Ова награда додељује се компанијама (без обзира на њихову величину) из Белгије, Холандије и Луксембурга, а за које се сматра да су најбоље у својим областима деловања. Ове године додељене су награде за најбољи тренажни институт, најбољи оџив у хитним случајевима, инвестициони фонд са најбољим утицајем, најбољу телевизијску и продукцију документарног филма, најбољег специјалисту у области личног развоја, ланац са најбољим снабдевачима намирница, најбољу плесну школу и друге.
Угледајући се на успешну сарадњу и координацију међу државама Бенелукса, државе Западног Балкана и чланице Отвореног Балкана имају прилику да створе платформу за одрживу дугорочну сарадњу. Уколико се државе буду оријентисале ка решавању проблема по узору на државе Бенелукса, али не ограничавајући се само на примере до сада успешних сарадњи, већ и отвореношћу за питања и проблеме који могу искрснути у будућности, у перспективи можемо да очекујемо напредак који су оствариле државе уније Бенелукс, у мери у којој су државе посвећене напретку.
Извор: Талас
Александар Поповић
