Opsesija Grupe G7 da izoluje i/ili obuzda glavne evroazijske igrače izvesno će se okrenuti protiv G20, što na kraju može dovesti do izolacije same G7 usled privlačnosti i snage BRIKS-a
Iskupljujući kvalitet napetog skupa G20 na Baliju – pod pohvalnim vođstvom indonežanskih domaćina – je što je precizno pokazao u kom smeru duvaju geopolitički vetrovi. To je sažeto u dugo očekivanom i najavljivanom susretu predsednika Kine i SAD – najvažnijem bilateralnom susretu 21. veka – i završnoj izjavi skupa G20. Glavna tema na skupu bio je rat u Ukrajini, o čemu govori i hitni sastanak koji su sazvale SAD povodom onog što će se ispostaviti kao ukrajinska raketa koja je pala na poljsku farmu ubivši dvoje ljudi, a ne početak Trećeg svetskog rata, kako su histerisali neki tabloidi.
Na njemu nije bilo doslovno nikog sa Globalnog Juga, a jedini učesnik iz Azije bio je vazalna država Japan, član G7.
Kao dopuna za ovu razjedinjenu sliku, i zloslutni Majstor iz Davosa, Klaus Švab, još jednom je odglumio negativca iz filmova o Džemsu Bondu na B20 Biznis forumu, na kojem je opet pokušao da proda svoj plan Velikog reseta i „rekonstrukcije sveta“ uz pomoć pandemija, gladi, klimatskih promena, sajber napada i – naravno – novih ratova. A onda su, kao da i samo ovo nije bilo dovoljno zloslutno, Davos i Svetski ekonomski forum obznanili novi nalog Africi – koja na samitu G20 nije ni imala predstavnika – da treba da plati 2,8 triliona dolara (2.800 milijardi!) kao svoju „obavezu“ preuzetu Pariskim sporazumom o smanjenju emisije gasova staklene bašte.
Opadanje Grupe G20 kakvu smo do sada znali
Ozbiljna pukotina između Globalnog Severa i Globalnog Juga, koja je na Baliju postala tako očigledna, već se mogla nazreti u Pnom Penu, gde je Kambodža bila domaćin Samita država Istočne Azije tokom prošlog vikenda. Deset članova ASEAN-a izjasnilo se da nemaju nameru da prate Ameriku i G7 u kolektivnoj demonizaciji ni Rusije ni Kine. Zemlje Jugoistočne Azije nisu nimalo oduševljene ni Indopacifičkim ekonomskim okvirom, IPEF (Indo-Pacific Economic Framework) u režiji SAD, koji će postati nebitan u smislu usporavanja kineske trgovine i komunikacijskih veza širom Jugoistočne Azije.
Ima i goreg. Samozvani „lider slobodnog sveta“ izbegava da se pojavi na predstojećem izuzetno važnom samitu Ekonomske saradnje Pacifičke Azije (APEK, Asia-Pacific Economic Cooperation) u Bangkoku.
Za osetljive i sofisticirane kulture Azije ovo je ravno uvredi. APEK, osnovan još 1990. radi unapređenja trgovine širom rubne zone Pacifika, bavi se ozbiljnim pitanjima, a ne amerikanizovanom „indopacifičkom“ militarizacijom. Ta je uvreda sasvim na tragu one prethodne Bajdenove brljotine kad je na samitu u Pnom Penu kambodžanskog premijera Hun Sena nazvao „premijerom Kolumbije“.
Red za pristupanje BRIKS-u
Nije pogrešno već danas zaključiti da je G20 na putu bez povratka da postane irelevantna. Čak i pre ovog samita je, na talasu samita zemalja Jugoistočne Azije – u Pnom Penu, na Baliju i u Bangkoku – Lavrov već najavio šta sledi pomenuvši da se „više od 12 zemalja“ prijavilo za članstvo u BRIKS-u (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika). Iran, Argentina i Alžir su svoje zahteve i službeno predali: Iran je, uz Rusiju, Indiju i Kinu već deo Evroazijskog kvada (četvorke koja nešto znači). Turska, Saudijska Arabija, Egipat i Avganistan su izuzetno zainteresovani da se i sami učlane. Indonezija je svoju prijavu predala na Baliju. A tu je i sledeći talas – Kazahstan, UAE, Tajland (možda svoj zahtev preda već ovog vikenda u Bangkoku), Nigerija, Senegal i Nikaragva.
Bitno je naglasiti da su svi pomenuti već slali svoje ministre finansija na Dijalog o proširenju BRIKS-a (BRICS Expansion dialogue) maja meseca ove godine. Kratka ali ozbiljna procena kandidata otkrila je iznenađujuće jedinstvo u različitostima. Lavrov je i sam već naglasio da će za pet postojećih članova BRIKS-a biti potrebno vremena da temeljno analiziraju ogromne geopolitičke i geoekonomske implikacije proširenja do izjednačenja po veličini sa G20 – ali bez ikog iz kolektivnog Zapada.
Ono što je svim gore pomenutim kandidatima zajedničko jeste posedovanje ogromnih rezervi prirodnih resursa: nafte i gasa, dragocenih metala, retkih elemenata, retkih minerala, uglja, sunčeve energije, drveta, poljoprivrednog zemljišta, ribolovnih zona i pitke vode. To su ključni elementi u projektovanju buduće zajedničke rezervne valute zasnovane na resursima radi zaobilaženja američkog dolara. Pretpostavimo da će se konfigurisanje i postavljanje na noge BRIKS+ postići najranije 2025. To bi predstavljalo oko 45 odsto potvrđenih svetskih rezervi nafte i preko 60 odsto potvrđenih svetskih rezervi gasa (što će se znatno uvećati pridruži li se i gasom bogata republika Turkmenistan). Njen ukupni bruto domaći proizvod bi, po današnjem kursu, iznosio oko 29,35 hiljada milijardi dolara i bio bi mnogo veći nego kod SAD (23 hiljade milijardi dolara) a više nego duplo veći od onog EU (14,5 hiljada milijardi, u opadanju). Sadašnje stanje je da BRIKS ima 40 odsto svetskog stanovništva i 25 odsto svetskog BDP-a. BRIKS+ bi okupio 4,257 milijardi ljudi, tj. više od polovine ukupnog stanovništva u svetu.
Inicijativa Pojas i put prihvata BRIKS+ u svoje okrilje
BRIKS+ će težiti povezivanju sa čitavim lavirintom različitih institucija. Najvažnije od njih su Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), i sama sa podužim spiskom igrača koji i sami imaju želju da postanu njeni punopravni članovi, strateški važan OPEK+, de facto predvođen Rusijom i Saudijskom Arabijom, i inicijativa Pojas i put, kineski sveobuhvatni okvir za trgovinu i spoljnu politiku za 21. vek. Valja naglasiti da su se od samog početka u Pojas i put uključili svi bitniji azijski igrači. Tu su i bliske veze sa BRIKS-ovom lepezom regionalnih trgovinskih blokova: ASEAN, Merkosur (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj), Savet za saradnju u Persijskom zalivu (GCC – Gulf Cooperation Council), Evroazijska ekonomska unija (EAEU), Arapska trgovinska zona (Arab Trade Zone), Oblast slobodne trgovine na afričkom kontinentu (African Continental Free Trade Area), karipska ALBA, južnoazijska SAARC (Avganistan, Bangladeš, Butan, Indija, Maldivi, Nepal, Pakistan i Šri-Lanka) i na kraju, ali ne i najmanje važno, Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnestvo (Regional Comprehensive Economic Partnership – RCEP), najveći trgovinski sporazum na planeti, u koji su uključene skoro sve zemlje inicijative Pojas i put.
BRIKS+ i Pojas i put idu u paru gde god se pogleda – od zapadne preko centralne do jugoistočne Azije (naročito Indonezije i Tajlanda). Efekat umnožavanja imaće ključnu ulogu u širenju, jer će članice inicijative Pojas i put neminovno privlačiti nove kandidate i za BRIKS+. To će neizbežno dovesti do sledećeg talasa proširenja BRIKS+, tako da će se, nadajmo se, skoro izvesno priključiti i Azerbejdžan, Mongolija i tri zemlje Centralne Azije ( (Uzbekistan, Tadžikistan i gasom bogati Turkmenistan), Pakistan, Vijetnam i Šri Lanka, a u Latinskoj Americi i krupan kontigent država poput Čilea, Kube, Ekvadora, Perua, Urugvaja, Bolivije i Venecuele.
U međuvremenu će uloga nove razvojne banke BRIKS-a (New Development Bank – NDB), kao i Azijske infrastrukturne investicione banke (Asia Infrastructure Investment Bank – AIIB) pod kineskom upravom biti dodatno proširena – koordinišući infrastrukturnim zajmovima širom čitavog spektra, jer će BRIKS+ sve više odbacivati diktate MMF-a i Svetske banke pod dominacijom Amerike. Sve navedeno tek je skica širine i dubine predstojećeg geopolitičkog i geoekonomskog prestrojavanja, utičući na svaki aspekt svetske trgovine i lance nabavke. Opsesija Grupe G7 da izoluje i/ili obuzda glavne evroazijske igrače izvesno će se okrenuti protiv G20, što na kraju može dovesti do izolacije same G7 usled privlačnosti i snage BRIKS+.
Izvor: Stanje stvari
