И док Ђукановић одбија да да мандат Лекићу, ДПС одбија да учествује у избору судија Уставног суда, а паралелно са тим тражи ванредне парламентарне изборе. Странке изборне већине подсјећају ДПС, да већина за састав нове владе постоји а да су резултати локалних избора на којима је блок странака окупљен око Мила Ђукановића доживио низ тешких пораза, јасан показатељ већинске воље народа.

У Црној Гори је тренутно на снази велика политичка криза. И чини се да је то, како је запазила посланица Демократског фронта Симонида Кордић, “једина констатација око које су сви сагласни”. Ипак, када је у питању решавање кризе, консензус још увијек није на видику. Лидер Демоса и мандатар изборне већине од 30. августа , Миодраг Лекић, казао је ових дана да је на дјелу “политичка стратегија – што горе, то боље. Што мање институција, то већа производња хаоса”. Лекић проблем адресира на предсједника државе и ДПС. “Овдје је блокада да се не изабере Уставни суд. То је интонирао предсједник ДПС-а, а слиједили су га остали представници опозиције и за то треба да се преузме одговорност”, казао је он.
И док Ђукановић одбија да да мандат Лекићу, ДПС одбија да учествује у избору судија Уставног суда, а паралелно са тим тражи ванредне парламентарне изборе. Странке изборне већине подсјећају ДПС, да већина за састав нове владе постоји а да су резултати локалних избора на којима је блок странака окупљен око Мила Ђукановића доживио низ тешких пораза, јасан показатељ већинске воље народа.
Политички аналитичар Лука Радоњић каже да јесу сви сагласни у вези постојања кризе али да је општи утисак да на таквим констатацијама највише инсистирају опозиционе странке предвођене ДПС-ом. “Свакодневним потенцирањем да је у Црној Гори присутна дубока политичка криза, као и дјеловањем које такву криза има намјеру да продуби, ДПС жели да остави утисак општег хаоса. Са једне стране, и они констатују институционални застој, а са друге стране отворено промовишу ванинституционално дјеловање, уз обилату подршку медија који су под њиховом контролом, што је јасна потврда да је поменути застој једино што њима одговара”, каже Радоњић. Он сматра да су у праву сви они који рјешење виде у деблокади Уставног суда. “То је, не само став актуелне парламентарне већине, већ и сугестија међународних субјеката, чије мишљење све стране наводно сматрају релевантним. И то јесте логичан слијед поступака, јер комплетирањем Уставног суда, моћи ће да се добије мишљење о свим важним питањима. Прије свега, проглашење коначних резултата локалних избора, а затим и мишљење Уставног суда о измјенама закона о предсједнику, који ДПС проблематизује”, сматра Радоњић.

Он протесте у организацији ДПС-а и њихових партнера, као и захтјев за одржавање ванредних избора, види као “рефлекс пораза на локалних изборима”. “Блок окупљен око Ђукановићеве партије на изборима је претрпио тежак пораз а након избора суочили су се са тенденцијом великом расипања чланства. Покрет Европа сад им је директно ушао и бирачко тијело, ДФ је остварио добре резултате у неколико општина, УРА је успјела да опстане, и зато је ДПС посегнуо за иницијативом, истина деструктивном, у намјери да ублажи расипање чланства. Отуда протести као покушај да се мобилише најактивније бирачко тијело, како исто не би било препуштено ефектима демократских процеса и тенденција које су свима јасне а оне не иду на руку Ђукановићу и његовом блоку”, каже Радоњић. “Без комплетирања Уставног суда, чак би и проглашење резултата евентуалних ванредних избора за Скупштину, могли да буду проблематизовани у случају жалби, као што је сада случај са локалним. У ДПС-у су тога свјесни, а оно што је негдје крајњи домет у намјери ове странке, јесте покушај да новом изборном мобилизацијом и улагањем великих финансијских средстава, зауставе расипање и изборе проценат, далеко од потребног за формирање власти али довољног да поново буду кочничари оних процеса за које су потребне већине – веће од просте”, објашњава Радоњић.
“Просто, у питању је опирање једне странке која је владала три деценије, да се суоче са политичком реалношћу. А политичку реалност увјерљиво су осликали и резултати недавно одржаних локалних избора, према којима се наставља развлашћивање ДПС-а започето 30. Августа 2020. године”, закључује Радоњић.
Избор судија Уставног суда планиран је за 28. новембар ове године, а у међувремену су у току разговори изборне већине за формирање нове власти у Подгорици и другим градовима.
Редакција
