Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикПолитика

Марко Костанић: 100 година фашизма: Ко је “измислио” мјере штедње?

Журнал
Published: 4. новембар, 2022.
Share
Фашизам, (Фото: Meer)
SHARE
Фашизам, (Фото: Meer)

Крајем прошлог тједна низом се хисториографских, аналитичких и моралистичких интервенција у западном медијском екосуставу обиљежило “100 година фашизма”. За настанак фашизма се, дакле, узима познати Марш на Рим и Мусолинијево преузимање власти 29.10.1922. Како то већ иде с обљетницама, добар дио споменутих интервенција првенствено се потрудио подсјетити читатељство на повијесни контекст и саму динамику преузимања власти.

 Они нешто амбициознији аутори, а таквих никад не недостаје кад је драж повијесних паралели у игри, покушали су понудити одговоре на значај те обљетнице у нашем сувременом политичком контексту. У прилог таквој работи сигурно је ишла и недавна побједа “постфашистичке” странке на талијанским изборима.

У више смо наврата на овим страницама подсјећали на сва политички спорна и аналитички недостатна баратања појмом фашизма. Не зато што знамо тајну његова исправног кориштења већ зато што сам појам има своју повијест етаблирања у надлежног за све међуратне режиме, укључујући и њемачки нацизам. Та се “стандардизација” догодила 50-их година прошлог стољећа у политичким знаностима и није само отежала нијансирање у хисториографском смислу већ је учинила и појам еластичнијим у редовитој политичкој употреби. Ријеч је о уобичајеној динамици у односу језика и друштва: апстрахирани појмови тешко могу “пратити” комплексне друштвене промјене, а да и не говоримо о политичкој (зло)употреби тих самих појмова. Значењско каскање неких појмова често је проблем искључиво за оне који се професионално баве тим појмовима, међутим друштвена цијена расправе о “правом” значењу фашизма прилично је значајна и опреза никад доста.

Зато ћемо се у овој крајње парцијалној и скицозној рекапитулацији важнији прилога обиљежавању стоте обљетнице настанка фашизма дотакнути само једног аспекта. Наиме, поред самог рата у Украјини и доступности енергената, горуће глобално политекономско питање је оно инфлације. Или конкретније: који је најбољи и најпоузданији механизам зауздавања инфлације? Међу централним банкарима и реномираним експертима полако се успоставља консензус. Најадекватнија реакција је изазивање рецесије и незапослености подизањем каматних стопа. Дакле, потребно је поднијети жртву како би се проблем ријешио. Политичке елите нису најсклоније тој опцији јер ће посљедице поднијети они, а не централни банкари и стручњаци. Но, процес политичког и економског дисциплинирања радног народа и даље остаје прва опција.

Сад је прва опција, али кад се први пут појавило у оваквом облику? Политичко и економско дисциплинирање радне већине аранжирано економског експертизом није само ођедном пало с неба као природна реакција владајућих класа. Другим ријечима, нетко је те механизме морао измислити. Релевантна повијесна истраживања упућују на то да су први пут у обухватној мјери проведена у фашистичкој Италији. Наиме, успоставу ауторитарне власти и репресију према синдикатима, социјалистима и осталим непоћудним факторима, пратила је и имплементација оних економских мјера које ћемо касније знати као “мјере штедње”. Проводили су их либерални економисти у тадашњој Мусолинијевој влади, а поздрављали уважени талијански либерали попут Бенедета Крокеа и Луиђија Еинаудија, као и комплетна британска пословна штампа. Вриједан прилог тој расправи нова је књига Kларе Матеj, наслова  „Поредак капитала: Како су економисти измислили штедњу и утрли пут фашизму“ која је и понукала одређени број аутора, укључујући и саму Матеј, да стоту годишњицу појаве фашизма обиљеже управо тако да упозоре на пресудну улогу мјера штедње и економске дисциплине у његову настанку.

На прву се чини да нам овакав тип анализа олакшава посао на љевици: нема разлике заправо између капитализма (неолиберализма) и фашизма, све су то само различити иначице истог зла. Кад би то било тако једноставно љевица не би никад силазила с власти. И не би данашњи либерални политички и медијски естаблишмент био толико фрустриран Трампом и сличним политичким појавама. У међуратном периоду су економске и традиционалне политичке елите предале власт Мусолинију и Хитлеру јер у њима виђеле механизме стабилизације власти и економије. Што због криза, раста демокрације и снажног социјалистичког покрета. Није исто управљати капиталистичким економија у кризи у ауторитарном и демократском режима. Данас им та фашистичка помоћ не треба јер је интензитет класног рата прилично низак.

Али основни мотив неолибералне или ордолибералне политичко-економске мисли остао је исти и ради се о изолацији економије од демокрације: од захтјева за радничким правима, за управљање економијом на начин да одговара друштвеним потребама и за колективним одлукама о инвестицијама и дистрибуцији вишкова. У политичким периодима у којима то није изведиво “нормалним” путем и фашистичка опција је прихватљива. И зато је важно прецизно проучавати повијест настанка фашизма и проблеме за које је нудио одговоре. И напокон из расправе о фашизму елиминирати његову наводну анти-цивилизацијску карактеристику. Јер се једино и данас тако можемо борити против његових иначица или њиме инспирираних политика. Друштвена цијена поједностављених парола је превисока. Исти је случај и с обрнутом тактиком, коалицијом с либералним елитама кад је у питању пријетња с крајње деснице.

Извор: Преокрет

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Забрањене песме или урбане легенде: Који југословенски рок бендови су били цензурисани?
Next Article Халанд или Холанд?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Предложена реформа Европске уније

 Европски парламент изнео је предлоге за реформу Уговора о Европској унији, који предвиђају доношење одлука…

By Журнал

Ратко Контић : Муке по Ивеку

Пише: Ратко Контић Наслов искључиво упућује на енглеску комедију из 1983. године и њену хрватску верзију…

By Журнал

Колико дуго трају бракови у Србији

У Србији је прошле године склопљен 32.821 брак, објавио је Републички завод за статистику (РЗС)…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикПолитика

Пољска званично затражила исплату ратне одштете од Немачке

By Журнал
Мозаик

Протести се ипак нису спонтано угасили

By Журнал
Мозаик

Матија Бећковић: НВО Ћераћемо се још

By Журнал
Политика

Бивши премијер – терориста

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?