
Постоје разни углови из којих се могу посмтрати општински избори, а неправедно запостављено је мјерење учинка министара у матичним општинама. У претходној анализи сам истакао колико су важне јаке локалне личности за општинске изборе, а овај релативни приказ додатно баца свјетло како на ту чињеницу, тако и на размјере нелегитимности 43. (про)пале владе. Није лако везати сваког министра за матичну општину. Неки су одавно у Подгорици, па немају стварни додир са локалом, како у Подгорици, тако и у матичним општинама. Неки министри нису ни јавно чланови странака, па их нисам ни узимао у обзир приликом анализе. У Бару су пред гласаче изашли министар економског развоја Горан Ђуровић и СНП-ов Василије Лалошевић. Горан је у коалицији освојио 3 од 37 мандата, а Василије ништа. СНП у Бијелом Пољу је предводио министар просвјете Миомир Војиновић и освојио 2 од 37 одборничких мјеста. У Плужинама је Јоковићев СНП узео апсолутну власт, али овај резултат се тешко може приписати Јоку, с обзиром да су Плужине одавно последња тврђава часног.
ХГИ министра без портфеља Адријана Вуксановића је освојио респектабилна три одборника, што је напредак у односу на претходне изборе. По свему судећи Адријан ће одлучивати с ким ће у коалицију. Може се рећи да је добро искористио свој кратки мандат. Долазимо до Рожаја гђе се најбоље види шта се може урадити кад узмеш министарства чије резултате грађани одмах виде. Уз помоћ агилно министра за асфалт и капиталне инвестиције и министра социјалних давања, Бошњачка странка је згромила ДПС и узела апсолутну власт у граду под Хајлом. Министри из БС-а су тако дефинитивни побједници избора.
У Подгорици је теже мјерити учинак министара, јер су сви ту, али резултати су поразни за Владу. СНП, који представља директно министар правде, а индиректно и чувар трезора, није прешао ни цензус. УРА са три директна подгоричка министра је у коалицији узела четири мандата. Свега четири од 58 подгоричких. Види се да су министри и Влада уз мањинске изузетке, прошли као боси по трњу и није више питање хоће ли, неко када ће бити пријевремени избори. Надамо се само да неће у наредна два мјесеца, јер већина грађана ипак жели да на миру одгледа Свјетско првенство у фудбалу.
Небојша Бабовић
