Актуелне подјеле народа у ЦГ дјелују неподношљиво, а које се манифестују на „патриоте“ и „издајнике“; „литијаше“ и „комите“; „партизане“ и „четнике“… дјело су само једног човјека – Мила Ђукановића.
Кад је он дошао на власт у Црној Гори није било ових подјела, а сад кад одлази – све гори од њих. Кад је почињао, није било подјела јер се и он тада држао наслијеђеног, и припадао је традиционалном идентитету, који није одвајао српство од црногорства. И у њему је провео прву деценију свог властодржања.
Па ни у другој деценији није му падало на памет да то оштро засијеца, него је настојао да до референдумског резултата доће веслајући и српским и црногорским веслом.
Е, послије референдума је направио атак на мозак грађана, располућујући јединствено православно биће Црногораца на оне „за“ и оне „против“ државе, тако што је Устав и симболе Црне Горе усвојио игноришући половину грађана. Услиједили су поступци који су такође игнорисали што половину, а што већину црногорских грађана: признање Косова, улазак у НАТО, непријатељство према Русији…
Све му се то вратило кроз литије када је игнорисана већина политички проговорила и смијенила његову власт због напада на Цркву. Али – ни послије тога он не одустаје. Очајнички и бјесомучно брани своју власт тако што политичке опоненте проглашава непријатељима државе, рушитељима црногорства, окупаторима домовине и сл.
Како смо ми мала држава, и што би се оно рекло – „буџетска нација“, како значајан број грађанства егзистенцијално зависи од политичке администрације, а сличан број од плата код приватника који су скопчани са врхом власти – пад режима је значио пропаст свијета за неке. О „мудрацима“ који су деценијама имали привилегије и држали катедре, медије и књижевне салоне – да не говоримо! Имали су духовни и културни монопол. Управо они сада „гуслају“ о пропасти земље ако оде Мило.
Ето то би био кроки тектонских помјерања у свијести грађана, која су настала након августа. 2020, а која се сва врте око једног јединог питања: власт једног човјека. Данашњи избори ће коначно показати да је Црна Гора могућа без диктатуре тог појединца, и да понор и оштрица свих наших разлика нијесу ни изблиза тако страшни кад тај човјек нема власт и кад није у прилици да те разлике користи у сврху њеног очувања.
Милија Тодоровић
